Zašto dete ne sme da putuje u naručju — i šta kaže fizika sudara

Pitanje koje roditelji postavljaju češće nego što se misli glasi: do koje brzine mogu da zadržim dete u naručju? Odgovor je — ni do jedne.

To nije stvar snage, brzine reakcije ili roditeljske pažnje. To je fizika, i ona ne pravi izuzetke ni za koga.

Šta se dešava u prvoj desetini sekunde

Kada se automobil zaustavi u sudaru, telo deteta se ne zaustavlja sa njim. Ono nastavlja da se kreće brzinom kojom se vozilo kretalo, sve dok ga nešto ne zaustavi.

Ceo sudar traje oko desetinu sekunde. To je kraće od bilo kakvog refleksa — čovek u tom trenutku ne stigne ni da stegne mišiće, a kamoli da nešto zadrži.

Usporenje u sudaru pri gradskoj brzini oko 50 km/h obično je red veličine dvadeset puta jače od gravitacije. Praktično to znači:

–  dete od 10 kg u tom trenutku deluje silom koja odgovara težini od oko 200 kg

–  dete od 5 kg — oko 100 kg

Tačna brojka zavisi od žestine sudara i toga u šta se udara, ali red veličine se ne menja. Nema ruku koje to zadrže.

Opasnost koju roditelji retko čuju

Postoji i druga strana, o kojoj se govori mnogo ređe.

Ako je odrasla osoba vezana pojasom a dete drži u krilu, pojas zadržava odraslog — ali njegovo telo se pri sudaru savija napred. Dete se u tom trenutku nalazi između odraslog i kontrolne table ili sedišta ispred.

Po istoj računici, odrasla osoba od 60 kg u sudaru pri 50 km/h deluje silom koja odgovara težini od oko 1,2 tone.

Drugim rečima: u naručju dete nije samo nezaštićeno. Ono je i na najgorem mogućem mestu u vozilu.

Ne mora ni da bude sudara

Za ozbiljnu povredu nije potrebna saobraćajna nezgoda.

Naglo kočenje zbog pešaka, iznenadno izbegavanje prepreke ili udarac pri parkiranju — sve su to situacije u kojima dete koje nije vezano gubi oslonac. Većina nezgoda uz to se dešava u naselju, na kratkim, poznatim relacijama: put do vrtića, do škole, do prodavnice.

„Idemo blizu” je najčešći razlog zbog kojeg se sedište preskoči, i statistički najlošiji.

Šta zaista štiti dete

Jedina oprema koja radi u tih desetinu sekunde jeste homologovano bezbednosno sedište, pravilno pričvršćeno i pravilno zategnuto.

Homologacija. Po važećem Pravilniku o bezbednosnim sedištima, sedište mora ispunjavati uslove UNECE pravilnika R44/03 ili R129. Homologovano sedište nosi oznaku „E” sa brojem države koja je izdala homologaciju, homologacioni broj, kategoriju sedišta i masu odnosno visinu deteta. Ako te oznake nema — sedište nije za upotrebu, bez obzira kako izgleda.

R44 ili R129. Stariji standard R44 razvrstava sedišta u pet grupa prema masi deteta (0, 0+, I, II, III). Noviji R129, poznat i kao i-Size, polazi od visine deteta, uvodi bočni sudar u obavezno testiranje i traži ISOFIX pričvršćivanje. Oba standarda su i dalje u upotrebi; R129 je stroži.

Suprotno od smera vožnje. R129 propisuje da dete putuje okrenuto suprotno od smera vožnje najmanje do 15. meseca. Razlog je anatomski: kod male dece glava je nesrazmerno teška u odnosu na vrat, a u čeonom sudaru položaj okrenut unazad raspoređuje silu po celoj površini leđa umesto da je koncentriše na vrat. Mnoga sedišta dozvoljavaju taj položaj i znatno duže, otprilike do 105 cm visine. Ako vaše sedište to omogućava, duže je bolje — to je preporuka struke, ne zakonska obaveza.

Tri greške kod ispravno kupljenog sedišta

Kupljeno sedište nije isto što i zaštićeno dete. Agencija za bezbednost saobraćaja procenjuje da oko 90% roditelja pravi grešku u korišćenju dečijih auto-sedišta — bilo da sedište nije dobro pričvršćeno za vozilo, bilo da dete nije dobro vezano u sedištu.

Zimska jakna. Debela postavljena jakna se pri sudaru sabije na nekoliko milimetara i ostavlja zazor u kaiševima. ADAC je u testu koji simulira nalet u gradu pri svega 16 km/h pokazao da pojas tada seče duboko u trbuh, uz rizik od povreda jetre, creva i slezine. Rešenje je jednostavno: jaknu skinuti pre vezivanja, a dete pokriti ćebetom.

Labavi kaiševi. Kaiš treba da naleže uz telo. Provera traje sekund — ako uspete prstima da uštinete i preklopite traku kaiša, previše je labav.

Prerano okretanje napred. Okretanje sedišta u smer vožnje čim dete „poraste” najčešće se dešava pre nego što je potrebno. Merilo je visina i uputstvo proizvođača, ne utisak.

Šta propisuje zakon u Srbiji

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 31:

–  Na prednjem sedištu ne sme se prevoziti dete mlađe od 12 godina.

–  Lice niže od 135 cm prevozi se vezano u odgovarajućem homologovanom bezbednosnom sedištu, pričvršćenom prema deklaraciji proizvođača vozila odnosno sedišta — osim u vozilima za javni prevoz putnika.

–  Izuzetak: dete do tri godine može se prevoziti na prednjem sedištu ako je u sedištu okrenutom suprotno od smera vožnje, i ako vozilo nema vazdušni jastuk ili je on isključen.

–  Izuzetak: lice starije od četiri godine može se prevoziti vezano pojasom vozila uz homologovani bezbednosni podmetač (buster), ako visina omogućava bezbedno vezivanje i ako na tom mestu postoji ugrađen naslon za glavu.

Za nepoštovanje ovih odredbi propisane su novčane kazne, a znatno strože za prevoz deteta u krilu. Ali kazna ovde nije poenta — ona je najmanja od mogućih posledica.

Zaključak

U saobraćajnim nezgodama u Srbiji, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, godišnje u proseku pogine oko desetoro dece.

Bezbednosno sedište nije formalnost i nije stvar poverenja u sopstvenu vožnju. Ono je jedini deo opreme u automobilu koji radi umesto vas u trenutku kada ništa drugo ne stignete.

AutoKonekt je digitalna mreža proverenih auto servisa u Srbiji. Objavljujemo edukativne sadržaje o održavanju i bezbednosti vozila.