Šta se dešava kada automobil dugo stoji i kako ga bezbedno vratiti u vožnju?

Automobil se ne haba samo tokom vožnje.

Iako se može činiti da je vozilo koje nedeljama ili mesecima miruje zaštićeno od trošenja, određeni delovi automobila upravo tokom stajanja mogu izgubiti svoja svojstva. Akumulator se postepeno prazni, pneumatici gube pritisak i mogu se deformisati, kočioni diskovi korodiraju, gorivo stari, a vlaga, temperaturne promene i glodari mogu izazvati dodatne probleme.

Britanska automobilska organizacija RAC navodi da vozilo koje je tehnički ispravno obično može ostati parkirano oko dve nedelje bez većih posledica. Posle toga rizik od problema postepeno raste, ali mnogo zavisi od starosti automobila, stanja akumulatora, vremenskih uslova i mesta na kome je vozilo parkirano.

Zbog toga nije isto ostaviti automobil na aerodromskom parkingu deset dana i smestiti ga u garažu na šest meseci.

Ukoliko unapred znate da vozilo duže vreme nećete koristiti, pravilna priprema može sprečiti veliki broj problema. Jednako je važna i procedura ponovnog aktiviranja, jer automobil koji je dugo stajao ne bi trebalo samo pokrenuti i odmah izvesti na auto-put.

Koliko dugo automobil može da stoji?

Ne postoji univerzalan period posle kojeg će svaki automobil početi da pokazuje probleme.

Novije vozilo sa ispravnim akumulatorom, dobrim pneumaticima i bez skrivenih kvarova verovatno će bez posledica izdržati nekoliko nedelja. Stariji automobil sa oslabljenim akumulatorom, sporim gubitkom pritiska u pneumaticima ili povećanom potrošnjom električne energije može imati problem već posle nekoliko dana.

Kao praktična podela mogu se koristiti tri perioda:

•     stajanje do dve nedelje;

•     stajanje od nekoliko nedelja do tri meseca;

•     skladištenje duže od tri meseca.

Što je period mirovanja duži, to priprema vozila mora biti temeljnija.

Šta se događa sa automobilom dok miruje?

Akumulator se postepeno prazni

Čak i kada je automobil ugašen, određeni električni sistemi nastavljaju da koriste energiju.

Alarm, centralno zaključavanje, memorije upravljačkih jedinica, telematika, sistemi pristupa bez ključa i druga elektronika stvaraju malu, ali stalnu potrošnju. Kada se vozilo svakodnevno koristi, alternator tokom vožnje nadoknađuje izgubljenu energiju. Kada automobil stoji, nadoknade nema.

Zbog toga je ispražnjen ili oslabljen 12-voltni akumulator jedan od najčešćih problema posle dužeg nekorišćenja vozila. AA navodi da su kvarovi 12 V akumulatora vodeći uzrok intervencija, naročito kod automobila koji se koriste retko ili samo na kratkim relacijama. Ovaj problem se ne odnosi samo na benzinske i dizel automobile, već i na hibride i električna vozila.

Rizik je veći ako je akumulator već star, ako vozilo stoji napolju tokom hladnog perioda ili ako automobil ima dodatno ugrađene potrošače, poput alarma, kamera i sistema za praćenje.

Povremeno paljenje motora nije uvek dobro rešenje

Jedna od najčešćih grešaka je pokretanje motora jednom nedeljno i njegovo ostavljanje da radi pet ili deset minuta u mestu.

Za pokretanje motora potrebna je relativno velika količina energije. Kratak rad u mestu često nije dovoljan da alternator potpuno nadoknadi energiju potrošenu prilikom startovanja, posebno ako su uključeni ventilator, svetla, grejači stakala ili drugi potrošači.

Motor se pri tome možda neće zagrejati do pune radne temperature. U ulju i izduvnom sistemu mogu ostati vlaga i kondenzacija, pa kratko paljenje može doneti više štete nego koristi.

Kada vozilo može bezbedno da se koristi, korisnija je normalna vožnja dovoljno duga da se motor, ulje, kočnice i drugi sistemi zagreju. Ako vožnja nije moguća, bolje rešenje može biti odgovarajući pametni punjač za održavanje akumulatora.

Pneumatici gube pritisak

Pneumatici postepeno gube pritisak i kada na njima nema vidljivog oštećenja.

Tokom dugog stajanja masa automobila neprekidno opterećuje isti deo pneumatika. Ako je pritisak već nizak, može doći do izraženije deformacije kontaktne površine, poznate kao „flat spot“.

Posle početka vožnje privremena deformacija može nestati kako se pneumatik zagreva. Međutim, ako je vozilo veoma dugo stajalo na nedovoljno napumpanim pneumaticima, deformacija može ostati primetna i izazivati vibracije.

Pored pritiska, tokom pregleda treba obratiti pažnju na pukotine na bočnim stranama, ispupčenja, tragove stajanja na potpuno praznom pneumatiku i opšte stanje gume.

Kočioni diskovi korodiraju

Pojava tankog sloja površinske korozije na kočionim diskovima posle kiše, pranja ili nekoliko vlažnih dana nije neuobičajena.

Kod vozila koje se redovno koristi, taj sloj obično nestaje tokom prvih nekoliko kočenja. Međutim, ako automobil stoji nedeljama ili mesecima, korozija može postati izraženija.

Posledice mogu biti:

•     škripanje ili struganje;

•     vibracije prilikom kočenja;

•     neujednačeno kočenje;

•     blokiranje pojedinog točka;

•     lepljenje kočionih pločica ili paknova.

Posebna pažnja potrebna je kod parkirne kočnice. Ako je dugo ostavljena potpuno zategnuta, postoji mogućnost da se mehanizam ili kočione obloge zalepe.

Kod dugotrajnog skladištenja na ravnoj i obezbeđenoj površini mogu se koristiti klinovi za točkove i odgovarajući položaj menjača. Ipak, način obezbeđivanja vozila treba uskladiti sa uputstvom proizvođača konkretnog automobila.

Gorivo vremenom gubi svojstva

Gorivo nije proizvod koji neograničeno zadržava ista svojstva.

Benzin vremenom može izgubiti deo isparljivih komponenti i postati teži za pravilno sagorevanje. Goriva koja sadrže etanol mogu privlačiti vlagu, što tokom veoma dugog skladištenja može doprineti stvaranju naslaga ili korozije u sistemu za gorivo.

Dizel gorivo takođe može biti izloženo degradaciji i kontaminaciji, naročito kada se dugo čuva u prisustvu vode i temperaturnih promena.

Zbog toga ne postoji jednostavno pravilo koje važi za svaki automobil i svaki period skladištenja. Za nekoliko nedelja mirovanja uglavnom nije potrebna posebna intervencija. Za višemesečno ili sezonsko skladištenje treba konsultovati uputstvo proizvođača i po potrebi razmotriti odgovarajući stabilizator goriva.

Često se preporučuje puniji rezervoar kako bi u njemu ostalo manje prostora za kondenzaciju, ali to ne treba tretirati kao univerzalnu preporuku za sve vrste vozila i goriva.

Motorno ulje i ostale tečnosti nastavljaju da stare

Mala kilometraža ne znači da servisni intervali mogu neograničeno da se produžavaju.

Motorno ulje vremenom gubi deo svojih svojstava, a u već korišćenom ulju mogu se nalaziti vlaga, gorivo, čađ i produkti sagorevanja. Zbog toga proizvođači interval zamene ulja najčešće određuju prema kilometraži ili vremenu, u zavisnosti od toga šta prvo nastupi.

Ako će vozilo stajati nekoliko meseci, a ulje je već blizu kraja predviđenog intervala, korisno je razmotriti servis pre skladištenja.

Treba proveriti i:

•     rashladnu tečnost;

•     kočionu tečnost;

•     tečnost servo-upravljača, kada postoji;

•     tečnost za pranje stakala;

•     stanje creva, zaptivki i spojeva.

Kod vozila koje stoji napolju tokom zime naročito je važno da rashladna tečnost ima odgovarajuću zaštitu od smrzavanja.

Vlaga može oštetiti kabinu

Vozilo koje se ostavi prljavo, mokro ili sa vlažnim tepisima može razviti neprijatan miris, buđ i kondenzaciju.

Pre dužeg parkiranja potrebno je očistiti kabinu, osušiti patosnice i ukloniti ostatke hrane, flaše, ambalažu i druge predmete koji mogu privući insekte ili glodare.

Automobil ne bi trebalo ostavljati sa otvorenim prozorima samo radi ventilacije, jer time u kabinu mogu ući vlaga, prašina i životinje.

Za višemesečno skladištenje u zatvorenom prostoru može se koristiti sredstvo za apsorpciju vlage namenjeno automobilima, ali se ono mora postaviti tako da ne može da se prevrne i prospe.

Glodari mogu napraviti veliku štetu

Topao i zaštićen motorni prostor može biti privlačan miševima i drugim glodarima.

Oni mogu napraviti gnezdo u kućištu filtera vazduha, ventilaciji ili izolaciji motornog prostora. Još veći problem je mogućnost oštećenja električnih instalacija, kablova, creva i zvučne izolacije.

Zbog toga mesto za skladištenje treba očistiti i ukloniti izvore hrane. Tokom dužeg mirovanja poželjno je povremeno vizuelno pregledati prostor ispod vozila i motorni prostor.

Kako pripremiti automobil za stajanje do dve nedelje?

Kod ispravnog vozila obično nisu potrebne posebne mere.

Pre parkiranja je dovoljno:

•     proveriti da su svi prozori i vrata zatvoreni;

•     isključiti svetla i dodatne potrošače;

•     ukloniti punjače i uređaje iz priključaka;

•     proveriti da nijedan pneumatik ne gubi pritisak;

•     ne ostavljati lako kvarljivu hranu u kabini;

•     izabrati bezbedno i, kada je moguće, natkriveno mesto.

RAC navodi da će vozilo ostavljeno do približno dve nedelje u većini slučajeva biti u redu, uz mali rizik za akumulator, pneumatike, gorivo i tečnosti. Stvarni rizik ipak zavisi od modela automobila, stanja akumulatora, klime i uslova skladištenja.

Kako pripremiti automobil za nekoliko nedelja ili meseci mirovanja?

Operite i osušite automobil

Nečistoće, ostaci insekata, ptičji izmet, so i industrijske naslage mogu oštetiti lak ako dugo ostanu na karoseriji.

Vozilo treba oprati, dobro osušiti i očistiti posebno oko rubova vrata, pragova i blatobrana. Ako se koristi zaštitna navlaka, ona mora biti čista, prozračna i namenjena automobilima.

Neodgovarajuća cerada može zadržavati vlagu ili grebati lak pri pomeranju na vetru.

Očistite kabinu i prtljažnik

Uklonite hranu, papir, vlažnu odeću, krpe i sve što može da zadržava vlagu ili privuče životinje.

Usisajte unutrašnjost, osušite patosnice i proverite da u prtljažniku nema prosutih tečnosti.

Proverite akumulator

Ako vozilo ima pristup električnoj energiji i proizvođač to dozvoljava, može se koristiti kvalitetan pametni punjač sa funkcijom održavanja napunjenosti.

Takav uređaj ne puni akumulator neprekidno maksimalnom snagom, već prati njegovo stanje i po potrebi održava odgovarajući nivo napunjenosti.

Druga mogućnost je odvajanje akumulatora, ali ona nije pogodna za svako moderno vozilo. Odvajanje može obrisati memorije, poremetiti rad elektronskih sistema ili zahtevati naknadnu inicijalizaciju određenih funkcija.

Zato pre odvajanja akumulatora treba proveriti fabričko uputstvo ili konsultovati servis.

Proverite pritisak u pneumaticima

Pneumatike treba napumpati prema vrednostima koje je proizvođač vozila propisao za konkretan model i opterećenje.

Nije preporučljivo proizvoljno ih prepumpavati preko dozvoljenih vrednosti samo zato što će vozilo dugo stajati.

Ako je moguće, vozilo se tokom višemesečnog mirovanja može povremeno pomeriti za deo obima točka kako isti deo pneumatika ne bi stalno nosio opterećenje. To ima smisla samo kada se automobil može bezbedno pomeriti i ponovo pravilno obezbediti.

Proverite servisne intervale

Ako je redovan servis uskoro na redu, često je bolje obaviti ga pre dužeg mirovanja nego ostaviti motor sa starim uljem i zaprljanim filterima.

To posebno važi za vozila koja će stajati više meseci.

Zaštitite vozilo od pomeranja

Na ravnoj i stabilnoj površini mogu se koristiti kvalitetni klinovi za točkove.

Kod manuelnog menjača vozilo se najčešće ostavlja u odgovarajućem stepenu prenosa, dok se kod automatskog menjača koristi položaj P. Precizna procedura zavisi od konstrukcije vozila i treba je proveriti u korisničkom uputstvu.

Parkirnu kočnicu ne treba automatski ostavljati maksimalno zategnutu tokom višemesečnog skladištenja ako proizvođač preporučuje drugačiju proceduru.

Ne ostavljajte vozilo na travi ili zemlji

Vlažna zemlja i trava povećavaju količinu vlage ispod vozila i mogu ubrzati koroziju podvozja, izduvnog sistema, kočnica i drugih metalnih delova.

Bolja podloga je suv beton, asfalt ili drugo čvrsto i dobro drenirano mesto.

Šta raditi tokom dugog stajanja?

Ako automobil stoji nekoliko meseci, korisno je povremeno izvršiti vizuelnu kontrolu.

Proverite:

•     da li ima tečnosti ispod vozila;

•     da li su pneumatici izgubili pritisak;

•     da li se u motornom prostoru vide tragovi životinja;

•     da li se u kabini pojavila vlaga;

•     da li je zaštitna navlaka pravilno postavljena;

•     da li punjač akumulatora radi normalno.

Motor ne treba pokretati samo reda radi, posebno ako ne postoji mogućnost da se nakon toga napravi dovoljno duga i bezbedna vožnja.

Kako bezbedno aktivirati automobil koji je dugo stajao?

Što je automobil duže bio van upotrebe, pregled pre pokretanja treba da bude detaljniji.

Posle nekoliko nedelja dovoljne su osnovne kontrole. Posle više meseci, posebno ako je vozilo stajalo napolju, preporučljiv je temeljniji pregled ili kontrola u servisu.

1. Pregledajte prostor ispod automobila

Pre otvaranja vozila pogledajte da li se ispod njega nalaze:

•     tragovi ulja;

•     rashladna tečnost;

•     gorivo;

•     kočiona tečnost;

•     delovi izolacije;

•     tragovi životinja;

•     prepreke oko točkova.

Mala količina čiste vode posle rada klima-uređaja obično je normalna, ali obojene, masne ili intenzivno mirisne tečnosti zahtevaju dodatnu proveru.

2. Pregledajte pneumatike

Proverite sva četiri pneumatika, a po mogućnosti i rezervni točak.

Obratite pažnju na:

•     vidljivo nizak pritisak;

•     pukotine;

•     ispupčenja;

•     zasečene bočne stranice;

•     deformaciju gazeće površine;

•     predmete zabodene u pneumatik.

Pritisak treba izmeriti manometrom dok su pneumatici hladni i podesiti ga prema preporuci proizvođača vozila.

Ako je automobil dugo stajao na potpuno ili gotovo praznom pneumatiku, ne treba ga samo napumpati i odmah krenuti. Unutrašnja struktura gume možda je oštećena i pneumatik treba da pregleda vulkanizer.

3. Otvorite haubu

Pre prvog pokretanja proverite:

•     nivo motornog ulja;

•     nivo rashladne tečnosti;

•     nivo kočione tečnosti;

•     stanje vidljivih creva i kaiševa;

•     priključke akumulatora;

•     tragove curenja;

•     oštećene kablove;

•     gnezda ili strani materijal.

Ako su usisni ili izduvni otvori bili zaštićeni tokom skladištenja, sve zaštite moraju biti uklonjene pre pokretanja motora.

4. Proverite akumulator

Ako je akumulator oslabljen, bolje ga je pravilno napuniti i testirati nego više puta bezuspešno pokušavati pokretanje motora.

Višestruki pokušaji mogu dodatno isprazniti akumulator i pregrejati elektropokretač.

Kod korišćenja startnih kablova ili spoljnog uređaja za pokretanje treba pratiti tačke priključenja i proceduru koju propisuje proizvođač vozila. Moderni automobili imaju osetljivu elektroniku i nepravilno povezivanje može izazvati ozbiljna oštećenja.

5. Uključite kontakt pre pokretanja

Pre startovanja obratite pažnju na instrument-tablu.

Proverite da li se kontrolne lampice normalno uključuju i da li se pojavljuju neuobičajene poruke ili upozorenja.

Kod dizel motora treba sačekati da se ugasi lampica grejača, kada uslovi zahtevaju njihovo aktiviranje.

6. Pokrenite motor bez naglog podizanja obrtaja

Kada se motor pokrene, nemojte odmah pritiskati papučicu gasa i podizati obrtaje.

Pratite:

•     lampicu pritiska ulja;

•     lampicu punjenja akumulatora;

•     temperaturu motora;

•     miris goriva;

•     neuobičajen dim;

•     lupanje, struganje ili druge nepoznate zvuke;

•     eventualno curenje ispod vozila.

Lampica pritiska ulja treba da se ugasi u uobičajenom kratkom roku nakon pokretanja. Ako ostane uključena ili se iz motora čuje jako lupanje, motor treba ugasiti i vozilo pregledati.

7. Proverite papučicu kočnice

Pre pomeranja nekoliko puta pritisnite papučicu kočnice.

Ona ne bi trebalo da propada do poda niti da bude neuobičajeno mekana. Ako postoji sumnja u kočioni sistem, vozilo ne treba izvoditi u saobraćaj.

8. Prvo pomeranje izvedite polako

Proverite da li se vozilo slobodno pokreće i da li je neki točak blokiran.

Kočione obloge mogu ostati zalepljene za disk ili doboš. Ne pokušavajte da vozilo oslobodite agresivnim dodavanjem gasa, jer to može oštetiti kočnice, prenos ili druge komponente.

9. Prvu probnu vožnju obavite na bezbednom mestu

Prva vožnja treba da bude kratka i pri manjoj brzini.

Proverite:

•     da li vozilo drži pravac;

•     da li upravljač vibrira;

•     da li se čuje neobična buka iz pneumatika;

•     da li kočnice rade ravnomerno;

•     da li vozilo vuče u jednu stranu;

•     da li se motor normalno zagreva;

•     da li se pojavljuje upozorenje na instrument-tabli.

Površinska korozija na diskovima može izazvati blago struganje tokom prvih kočenja. Zvuk bi trebalo postepeno da se smanjuje. Ako ostaje jak, ako vozilo vibrira ili koči neujednačeno, potreban je pregled.

10. Nakon vožnje ponovo pregledajte automobil

Posle kratke probne vožnje parkirajte vozilo na čistoj podlozi i proverite:

•     da li se pojavilo novo curenje;

•     da li neki točak ili kočnica emituje previše toplote;

•     da li se oseća miris goriva, ulja ili zagrejanih kočnica;

•     da li pneumatici zadržavaju pritisak;

•     da li su nivoi tečnosti stabilni.

Tek kada automobil prođe ove provere, treba planirati dužu vožnju.

Kada ne treba pokušavati vožnju?

Vozilo ne treba izvoditi u saobraćaj ako se pojavi bilo koji od sledećih simptoma:

•     kočiona pedala propada ili je veoma mekana;

•     jedan ili više točkova ostaju blokirani;

•     pneumatik je ispucao, deformisan ili je dugo stajao prazan;

•     primećeno je curenje goriva;

•     lampica pritiska ulja ostaje uključena;

•     motor proizvodi jako lupanje ili metalne zvuke;

•     temperatura motora brzo raste;

•     vidljiva su ozbiljna oštećenja kablova;

•     pojavljuju se upozorenja za kočnice, upravljanje ili druge bezbednosne sisteme;

•     vozilo snažno vuče u stranu.

U tim situacijama bezbednije je organizovati pregled na licu mesta ili transport vozila do servisa.

Šta je drugačije kod električnih i hibridnih vozila?

Kod električnih i hibridnih automobila treba razlikovati najmanje dva energetska sistema:

•     visokonaponsku pogonsku bateriju;

•     niskonaponski, najčešće 12-voltni sistem.

Visokonaponska baterija pokreće vozilo, dok niskonaponska baterija napaja upravljačke jedinice, centralno zaključavanje, rasvetu i sisteme koji omogućavaju pokretanje celog automobila.

Zbog toga električni automobil može imati dovoljno energije u pogonskoj bateriji, ali se ipak neće „probuditi“ ako je 12 V baterija prazna.

Preporučeni nivo napunjenosti pogonske baterije tokom dugog stajanja nije isti za sve proizvođače i modele. Neki preporučuju da vozilo bude priključeno na punjač, dok drugi propisuju određeni procenat napunjenosti i periodične kontrole.

Tesla, na primer, za pojedine modele preporučuje da vozilo tokom dužeg mirovanja ostane priključeno, uz ograničavanje nepotrebnog proveravanja vozila putem aplikacije, jer se time automobil budi i povećava potrošnju energije. Za određene modele Tesla preporučuje približno 50% napunjenosti pogonske baterije tokom dužeg skladištenja. To je fabrička preporuka za konkretna vozila, a ne univerzalno pravilo za sva električna vozila.

Kod električnih i plug-in hibridnih automobila zato je posebno važno konsultovati korisničko uputstvo za konkretan model.

Ne treba samostalno otvarati, odvajati ili popravljati komponente visokonaponskog sistema.

Da li automobil koji malo prelazi zahteva manje održavanja?

Ne nužno.

Automobil koji godišnje pređe malo kilometara možda će sporije trošiti pneumatike i kočione obloge, ali vreme i dalje utiče na:

•     motorno ulje;

•     kočionu tečnost;

•     rashladnu tečnost;

•     akumulator;

•     gumena creva i zaptivke;

•     pneumatike;

•     klima-uređaj;

•     zaštitu od korozije.

Zato servisni plan nije zasnovan samo na kilometraži. Kod većine automobila postoji i vremenski interval servisiranja.

AA i RAC preporučuju redovne kontrole ulja, kočnica, akumulatora, pneumatika i ostalih ključnih sistema, čak i kada vozilo nema veliku godišnju kilometražu.

Kratka kontrolna lista pre dužeg stajanja

Pre parkiranja vozila:

•     operite i osušite automobil;

•     očistite kabinu i prtljažnik;

•     proverite servisne intervale;

•     napunite i proverite akumulator;

•     podesite pritisak u pneumaticima;

•     proverite nivoe tečnosti;

•     odaberite suvo i bezbedno mesto;

•     zaštitite vozilo od pomeranja;

•     uklonite hranu i predmete koji zadržavaju vlagu;

•     proverite fabričko uputstvo za posebne preporuke.

Kratka kontrolna lista za ponovno aktiviranje

Pre prve vožnje:

•     pogledajte ima li curenja ispod vozila;

•     pregledajte motorni prostor;

•     proverite ulje i ostale tečnosti;

•     pregledajte i napumpajte pneumatike;

•     proverite akumulator;

•     uklonite sve zaštite postavljene tokom skladištenja;

•     pokrenite motor bez podizanja obrtaja;

•     proverite kontrolne lampice;

•     proverite kočnice pre izlaska na put;

•     napravite kratku probnu vožnju;

•     nakon vožnje ponovo pregledajte vozilo.

Najčešća pitanja (FAQ)

Koliko dugo automobil može da stoji bez vožnje?

Tehnički ispravno vozilo obično može da stoji oko dve nedelje bez većih posledica. Posle toga rizik postepeno raste, najpre za akumulator i pneumatike. Tačan period zavisi od starosti vozila, stanja akumulatora, klime i mesta na kome je automobil parkiran.

Da li treba paliti motor jednom nedeljno dok automobil stoji?

Kratko paljenje motora u mestu često donosi više štete nego koristi. Startovanje troši mnogo energije, a motor se pri kratkom radu ne zagreje do pune radne temperature, pa vlaga i kondenzacija ostaju u ulju i izduvnom sistemu. Bolje rešenje je normalna vožnja dovoljno duga da se svi sistemi zagreju, ili pametni punjač za održavanje akumulatora.

Da li automobil koji malo prelazi zahteva manje servisiranja?

Ne nužno. Motorno ulje, kočiona i rashladna tečnost, akumulator, creva, zaptivke i pneumatici stare i kada vozilo miruje. Zato servisni intervali kod većine vozila važe i po vremenu, a ne samo po kilometraži.

Kako čuvati električni automobil koji dugo stoji?

Kod električnih vozila treba voditi računa i o visokonaponskoj pogonskoj bateriji i o 12 V sistemu. Preporuke se razlikuju po proizvođačima: neki savetuju da vozilo ostane priključeno na punjač, dok drugi propisuju određeni procenat napunjenosti — Tesla, na primer, za pojedine modele preporučuje približno 50%. Uvek proverite uputstvo za konkretan model i ne otvarajte komponente visokonaponskog sistema.

Šta prvo proveriti na automobilu koji je dugo stajao?

Pre pokretanja proverite da li ispod vozila ima tragova curenja, izmerite pritisak u pneumaticima i pregledajte njihovo stanje, proverite nivoe ulja i ostalih tečnosti, akumulator i motorni prostor (uključujući tragove glodara). Motor pokrenite bez podizanja obrtaja, proverite kočnice pre izlaska na put i napravite kratku probnu vožnju.

Zaključak

Automobil koji dugo stoji nije automobil koji se ne troši.

Tokom mirovanja akumulator može da se isprazni, pneumatici izgube pritisak, kočnice korodiraju, gorivo i tečnosti stare, a vlaga i glodari mogu izazvati oštećenja koja se ne vide dok se vozilo ponovo ne pokrene.

Dobra priprema ne zahteva uvek veliki trošak. Čist i suv automobil, ispravan akumulator, pravilno napumpani pneumatici, odgovarajuće mesto za parkiranje i nekoliko preventivnih kontrola mogu sprečiti veliki broj problema.

Jednako je važno da se vozilo posle višemesečnog stajanja ne vrati odmah u pun režim upotrebe. Vizuelni pregled, kontrola tečnosti, pneumatika i kočnica, mirno prvo pokretanje i kratka probna vožnja predstavljaju minimum bezbedne procedure.

Ako je automobil stajao nekoliko meseci, ako postoje tragovi curenja, problemi sa pokretanjem, sumnjivi zvukovi, deformisani pneumatici ili nepravilan rad kočnica, pregled stručnog servisa je sigurniji i često jeftiniji od rizika da se skriveni problem pretvori u ozbiljan kvar.

Vraćate automobil u vožnju posle dužeg stajanja?

Umesto da vozilo posle više meseci mirovanja odmah izvedete na put, prepustite kontrolu stručnjacima. Preko AutoKonekt platforme na jednom mestu pronalazite proveren auto servis ili vulkanizera u svom gradu i zakazujete pregled unapred — bez telefoniranja i čekanja.

➜ Pronađite servis i zakažite pregled na AutoKonekt platformi.

Izvori

RAC, The AA, Michelin i zvanična korisnička uputstva proizvođača vozila. Preporuke mogu da se razlikuju u zavisnosti od modela, zbog čega pre dugotrajnog skladištenja treba proveriti uputstvo proizvođača konkretnog vozila.