Kočnice pište — da li su pločice za zamenu?

Pet znakova koje vozač sam prepoznaje, i granica posle koje se čeka na svoju štetu

AutoKonekt · Vodič za vozače · Kategorija: Auto servisi

Kočione pločice su potrošni deo. Troše se od prvog kilometra, svakog dana, i to potpuno nevidljivo — sakrivene su iza felne, iza kočione čeljusti, i ništa u vožnji ne nagoveštava da im se bliži kraj. Zbog toga ih većina vozača primeti tek kada se javi zvuk.

Problem je što je zvuk već poodmakla faza. A ako se i on ignoriše, na red dolazi disk — i račun se udvostručuje.

Dobra vest: da biste znali gde ste, ne morate da budete mehaničar. Postoji pet znakova, i svaki od njih možete da proverite sami, bez alata ili sa alatom koji verovatno već imate.

Kratak odgovor

Nova pločica ima 10 do 12 mm frikcionog materijala, ne računajući metalnu podlogu. Kada debljina padne na oko 3 mm, vreme je za zamenu — ne čekajte da dođe do 2 mm. Sve ostalo u ovom tekstu su načini da procenite gde ste — ako niste u prilici da izmerite.

1. Debljina frikcionog sloja — jedina prava mera

Sve ostalo su posredni znaci. Ovo je jedini direktan podatak.

Kod većine vozila pločica se vidi kroz otvore na felni: prislonjena je uz disk, a ono što merite je sivi frikcioni sloj, ne i metalna podloga na koju je zalepljen. Kod felni sa uskim otvorima ili kod poklopaca točkova treba skinuti točak — i to je trenutak kada je jednostavnije prepustiti servisu.

–    10–12 mm — nova pločica (zadnje su često nešto tanje, 8–10 mm)

–    6–9 mm — sve je u redu, nema potrebe ni za razmišljanjem

–    4–5 mm — zona pažnje: zakažite pregled, ali nema panike

–    oko 3 mm — vreme je za zamenu; ne čekajte da pločica dođe do 2 mm

–    ispod 2 mm — blizu ste metalne podloge i vožnja u ovoj zoni oštećuje disk

Merite uvek unutrašnju pločicu, ne samo spoljnu. Ona se često troši brže, a teže se vidi — i upravo zato je najčešći izvor iznenađenja.

2. Zvuk: piskanje je upozorenje, struganje je već kvar

Ova dva zvuka nisu ista stvar i ne znače istu stvar.

Visok, piskav zvuk pri kočenju najčešće dolazi od metalnog indikatora habanja — male pločice ugrađene u frikcioni materijal, koja počne da dodiruje disk kada se sloj istroši do kritične granice. To nije kvar. To je sistem koji radi tačno ono za šta je napravljen: upozorava vas dok još ima vremena.

Grub, metalan zvuk struganja je sledeća faza. Tada frikcionog materijala više nema, a metalna podloga pločice struže po disku. U tom trenutku disk je verovatno oštećen i mora da se pregleda — odluka o zameni donosi se na osnovu njegovog stanja i izmerene debljine, koju je proizvođač utisnuo na sam disk kao minimalnu dozvoljenu vrednost (oznaka MIN TH). Vožnja u ovom stanju znatno produžava put zaustavljanja.

Jedan izuzetak vredi znati: kratko piskanje prvih par kočenja ujutru, posle kišne ili maglovite noći, obično je površinska rđa na disku koju pločice sastružu za nekoliko sekundi. Ako zvuk nestane i ne vraća se tokom vožnje, nije reč o habanju.

3. Nivo kočione tečnosti koji polako opada

Ovo je znak koji retko ko povezuje sa pločicama, a vredi ga poznavati.

Kako se frikcioni materijal troši, klipovi u kočionim čeljustima izlaze sve više napolje da bi premostili nastali razmak. Prostor koji tako nastane popunjava kočiona tečnost — iz rezervoara pod haubom. Nivo u rezervoaru zbog toga polako opada, iako iz sistema nije izašla nijedna kap.

Zato: postepeno spuštanje nivoa može pratiti trošenje pločica i diskova. Ali svaki neuobičajen pad nivoa treba proveriti, jer isti simptom može ukazivati i na problem u samom kočionom sistemu. Nagli pad je uvek razlog za hitnu proveru.

Nikada nemojte samo dolivati tečnost da biste „popravili” nivo pre nego što se utvrdi uzrok. Time se briše jedini pokazatelj koji ste imali, a ako je razlog trošenje pločica, rezervoar se prelije kada se ugrade nove i klipovi vrate u ležište.

4. Duži put zaustavljanja i mekša papučica

Ovo je najpodmukliji znak, jer se menja postepeno — toliko postepeno da se vozač na njega navikne i ne primeti ga.

Konkretno: potrebno je jače pritisnuti papučicu za isti efekat, automobil se zaustavlja kasnije nego što očekujete, ili pri kočenju blago vuče na jednu stranu. Vučenje na stranu obično znači da se pločice na levom i desnom točku nisu istrošile jednako, što najčešće ukazuje na zaglavljenu čeljust.

Ako niste sigurni da li vam se čini — obratite pažnju na kočenje pri istoj brzini na deonici koju svakodnevno vozite. Poređenje sa sopstvenom navikom je pouzdanije od utiska.

5. Lampica na instrument tabli

Deo vozila ima električni senzor habanja: žicu uvučenu u frikcioni materijal koja se prekine kada se sloj istroši, i time upali indikator na instrument tabli.

Dve stvari treba znati o ovom znaku. Prvo, nemaju ga sva vozila — kod mnogih se habanje otkriva isključivo vizuelno. Drugo, i kod onih koja ga imaju, senzor je često samo na jednoj osovini ili na jednom točku. Zato izostanak lampice ne znači da su pločice u redu. Njeno paljenje, međutim, uvek znači da jesu za zamenu.

Ne znate kome da se obratite?

Na AutoKonektu su okupljeni provereni auto servisi sa jednim mestom za zakazivanje termina — bez pozivanja, bez čekanja na odgovor. Pogledajte ponudu na autokonekt.rs i izaberite servis po lokaciji i uslugama.

Vibracija pri kočenju ne znači automatski da su pločice potrošene

Ovo je najčešća zamena teze i vredi je razdvojiti.

Ako pri kočenju osećate pulsiranje u volanu ili u papučici, najčešći uzrok je disk koji više nije savršeno ravan. Debljina diska varira po obimu, pločica ga „hvata” neravnomerno, i to se prenosi na volan.

Uzrok, međutim, ne mora biti samo disk. Mekana ili vibrirajuća papučica može biti i posledica neravnomerno istrošenih pločica, zaglavljene čeljusti ili vazduha u sistemu. Zato se ovaj simptom ne rešava pretpostavkom — traži proveru diska i pločica zajedno.

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da ugradnja novih pločica na iskrivljen disk problem neće rešiti: vibracija ostaje, a nove pločice se troše neravnomerno od prvog dana. Disk se u tom slučaju obrađuje ili menja, u zavisnosti od toga koliko mu je materijala ostalo.

Zašto tehnički pregled nije provera pločica

Ovo je nesporazum koji košta, i vredi ga razjasniti do kraja.

Na tehničkom pregledu se kočnice proveravaju na uređaju sa valjcima. Meri se sila kočenja po obimu svakog točka, izračunava kočni koeficijent i razlika sila između levog i desnog točka iste osovine. To je merenje učinka — koliko jako vozilo koči i da li koči ravnomerno.

Ono što se ne meri jeste koliko je frikcionog materijala ostalo. Pločica pri kraju veka i dalje ostvaruje silu kočenja u granicama, jer sila zavisi od pritiska i trenja, a ne od debljine preostalog sloja. Vozilo prolazi pregled — i to sasvim ispravno — a da vozač iz njega ne dobija podatak koliko mu je pločice ostalo.

Zaključak: tehnički pregled vam kaže da kočnice trenutno rade. Ne kaže vam koliko će raditi. To su dva različita pitanja i traže dve različite provere.

Koliko zapravo traju kočione pločice

Pošten odgovor je da kilometraža ovde govori manje nego što se očekuje. Ista pločica može da izdrži i tri puta duže ili tri puta kraće, u zavisnosti od toga kako i gde se vozi.

Presudan je broj kočenja, ne broj pređenih kilometara. Gradska vožnja sa stalnim zaustavljanjem troši pločice višestruko brže od iste kilometraže na otvorenom putu. Isto važi za brdske deonice, vuču prikolice i naviku kočenja u poslednjem trenutku.

Prednje pločice se po pravilu troše osetno brže od zadnjih. Pri kočenju se težina vozila prenosi napred, pa prednja osovina preuzima otprilike 60 do 80 odsto ukupne sile kočenja — kod vozila sa prednjim pogonom i bliže gornjoj granici. Nije neobično da se prednje pločice zamene dva puta pre nego što zadnje dođu na red.

Praktično pravilo: proverite debljinu jednom godišnje, a najlakše je to uraditi kada su točkovi ionako skinuti — pri sezonskoj zameni guma.

Kada je hitno, a kada može da se planira

Nisu svi znaci jednako ozbiljni, i vredi ih razdvojiti — jer panika i odlaganje podjednako smetaju.

Može da se planira

Ovde imate vremena da uporedite servise, sačekate termin koji vam odgovara i eventualno spojite zamenu sa nekim drugim zahvatom.

–    Frikcioni sloj na 4 do 5 mm — zakažite pregled, ali bez žurbe.

–    Piskav zvuk pri kočenju — indikator habanja radi svoj posao; zakažite pregled što pre.

–    Nivo kočione tečnosti koji je postepeno opao — proverite uzrok pri prvoj prilici.

Ne odlaže se

Ovde svaki dodatni dan vožnje ili povećava rizik ili poskupljuje popravku, najčešće oboje.

–    Frikcioni sloj oko 3 mm ili tanji — vreme je za zamenu.

–    Grub zvuk struganja metala — frikcionog materijala više nema i disk treba pregledati.

–    Vozilo vuče u stranu pri kočenju — neravnomerno habanje ili zaglavljena čeljust.

–    Papučica ide neuobičajeno duboko ili tone pod nogom — to nije habanje nego kvar u sistemu; vozilo ne treba voziti do provere.

Zakažite pregled kočnica u dva klika

Pronađite servis u svom gradu i rezervišite termin online, u vreme koje vama odgovara: autokonekt.rs/lokacije — bez telefoniranja i bez čekanja da vam se neko javi.

Česta pitanja

Koliko kilometara traju kočione pločice?

Raspon je toliko širok da kilometraža sama po sebi nije upotrebljiv orijentir — presudan je broj kočenja, a ne pređeni put. Gradska vožnja troši pločice višestruko brže od iste kilometraže na otvorenom putu. Umesto da računate kilometre, proverite debljinu jednom godišnje, najlakše pri sezonskoj zameni guma.

Da li mogu da zamenim samo prednje pločice?

Da. Prednje i zadnje se troše različitom brzinom i nema razloga menjati ispravne zadnje pločice samo zato što se menjaju prednje. Ono što se nikada ne radi jeste zamena pločice na samo jednom točku — pločice se uvek menjaju u paru, na obe strane iste osovine, jer bi različito trenje levo i desno izazvalo vučenje pri kočenju.

Da li se diskovi uvek menjaju zajedno sa pločicama?

Ne. Disk često traje duže od jednog kompleta pločica, ali se ne menja prema broju zamena pločica — nego prema izmerenoj debljini i stanju. Menja se kada mu debljina padne ispod minimalne vrednosti koju je proizvođač utisnuo na sam disk (oznaka MIN TH), kada je izbrazdan zbog vožnje na istrošenim pločicama, ili kada je iskrivljen pa izaziva vibraciju. Servis to utvrđuje merenjem na više mesta, a ne procenom na oko.

Kočnice pište ujutru dok je vlažno — da li je to znak za uzbunu?

Najčešće nije. Preko noći se na disku stvori tanak sloj površinske rđe koji pločice sastružu tokom prvih nekoliko kočenja. Ako zvuk nestane posle par stotina metara i ne vraća se tokom dana, nije reč o habanju. Ako se piskanje javlja pri svakom kočenju i tokom cele vožnje, to je indikator habanja i traži proveru.

Da li tehnički pregled otkriva istrošene pločice?

Ne pouzdano. Na tehničkom pregledu se meri sila kočenja i ravnomernost kočenja po točkovima, a ne debljina preostalog frikcionog materijala. Vozilo sa pločicama pri kraju veka može uredno da prođe pregled, jer sila kočenja i dalje bude u granicama. Pregled potvrđuje da kočnice trenutno rade — ne i koliko im je materijala ostalo.

Za kraj

Kočione pločice su jedan od retkih delova na automobilu kod kojih odlaganje ima direktnu cenu, i to dvostruku: prvo bezbednosnu, kroz duži put zaustavljanja, pa finansijsku, kroz disk koji je moglo da se ne menja.

Provera traje nekoliko minuta i može se obaviti uz bilo koji drugi servisni zahvat. Ako od svega ovoga zapamtite samo jedno — neka to bude da se pogleda pri sledećoj zameni guma, dok je točak ionako skinut.