Žuti čajnik koji je promenio Formulu 1: kako je Renault od podsmeha stigao do turbo revolucije

Na startu Velike nagrade Velike Britanije 16. jula 1977. pojavio se automobil koji nije ličio na sigurnu budućnost Formule 1. Žuti Renault RS01 krenuo je sa malim 1,5-litarskim turbo-motorom protiv rivala sa velikim atmosferskim motorima. Posle samo 16 krugova odustao je zbog kvara turbo-sistema. U narednim nastupima često bi ga zaustavili kvar i dim. Paddock mu je dao nadimak „Žuti čajnik“. Dve godine kasnije, ideja kojoj su se mnogi podsmevali pobedila je u Formuli 1.

Važna napomena

Renault RS01 bio je prvi turbo bolid u istoriji Formule 1 i automobil koji je dobio nadimak „Žuti čajnik“. Međutim, RS01 nije ostvario pobedu. Prvu turbo-pobedu doneo je njegov naslednik Renault RS10, sa Jean-Pierreom Jabouilleom za volanom, u Dijonu 1979. godine.

Pravilo koje je postojalo, ali ga niko nije koristio

Formula 1 sedamdesetih godina bila je svet velikih atmosferskih motora. Uobičajena rešenja imala su zapreminu do tri litra, najčešće sa osam ili dvanaest cilindara. Propisi su, međutim, dopuštali i drugu mogućnost: motor sa prinudnim punjenjem, ali sa najviše 1,5 litara zapremine.

Ta mogućnost je dugo izgledala kao teorijska fusnota. Manji turbo-motor mogao je da proizvede veliku snagu, ali je donosio ozbiljne probleme: visoku temperaturu, veliki pritisak, složenije upravljanje smešom i izraženo kašnjenje između pritiska na gas i dolaska pune snage. U trkačkom automobilu, gde vozač mora precizno da dozira gas na izlasku iz krivine, takvo kašnjenje nije bilo samo neprijatno — moglo je da promeni čitav način vožnje.

Renault je ipak video priliku. Kompanija je početkom sedamdesetih već ispitivala turbo-tehnologiju u reliju i trkama izdržljivosti. Umesto da u Formulu 1 uđe sa rešenjem koje su svi poznavali, odlučila je da pokuša ono što niko pre nje nije uradio.

Od tajnih testova do prvog Renaulta u Formuli 1

Razvoj nije počeo preko noći. Prema Renaultovoj zvaničnoj istoriji, prvi V6 turbo-motor od 1.500 cm³ pokrenut je na probnom stolu u Viry-Châtillonu 23. jula 1975. godine. Tokom iste godine različite verzije motora testirane su u sportskom prototipu, daleko od pažnje koju bi privukao pravi bolid Formule 1.

Izgradnja šasije RS01 počela je 3. januara 1977, a automobil je zvanično predstavljen 10. maja u Parizu. Dva meseca kasnije stigao je Silverstone i prvi nastup Renaulta u Svetskom prvenstvu Formule 1.

Tehnički podaci i danas zvuče hrabro: motor je imao 1.492 cm³, šest cilindara u V rasporedu i, prema Renaultovom muzeju The Originals, oko 525 KS pri 10.500 obrtaja u minuti. Međutim, sama snaga nije bila dovoljna. Prvi zadatak bio je da automobil tu snagu isporuči u pravom trenutku — i da izdrži do cilja.

Renault RS01 — osnovni podaci

Debi u Formuli 1: Velika nagrada Velike Britanije, Silverstone, 16. jul 1977.

Motor: Renault V6 turbo, 1.492 cm³.

Deklarisana snaga u Renaultovoj muzejskoj dokumentaciji: oko 525 KS pri 10.500 o/min.

Vozač na debiju: Jean-Pierre Jabouille.

Istorijski značaj: prvi automobil sa turbo-motorom koji je nastupio u trci Svetskog prvenstva Formule 1.

Silverstone 1977: budućnost koja je trajala 16 krugova

Jabouille je na debiju startovao sa 21. pozicije. Renaultov cilj tog vikenda nije realno mogao da bude borba za pobedu; automobil je bio pokretna razvojna laboratorija izložena pred punim tribinama i najiskusnijim ekipama na svetu.

Posle 16 krugova turbo je otkazao i RS01 se zaustavio. Bio je to neuspeh u rezultatskom smislu, ali je Renault već uradio nešto važno: pokazao je da je 1,5-litarski turbo-motor dovoljno ozbiljna ideja da se pojavi na startu Grand Prix trke.

Problem je bio što je sledeći korak — završiti trku, osvojiti bodove i dokazati brzinu — trajao mnogo duže nego što je publika bila spremna da čeka bez podsmeha.

Kako je nastao „Žuti čajnik“

RS01 je bio obojen u prepoznatljivu žutu boju Renaulta i partnera Elf. Kada bi motor ili turbo-sistem otkazali, automobil bi neretko ostao kraj staze uz oblak dima. Renaultova zvanična muzejska dokumentacija navodi da su upravo česti kvarovi i dim doneli nadimak „Yellow Teapot“ — „Žuti čajnik“.

Nadimak je bio duhovit, ali nimalo bezazlen. U Formuli 1 reputacija se stvara pred rivalima, sponzorima i milionima gledalaca. Svaki kvar izgledao je kao potvrda da je Renault odabrao pogrešan put.

Ipak, iza dima se odvijao razvoj koji se spolja nije uvek video. Inženjeri su učili kako da kontrolišu temperaturu i pritisak, kako da poboljšaju odziv motora i kako da turbo-tehnologiju pretvore iz kratkog naleta snage u nešto što vozač može da koristi tokom čitave trke.

Prvi bodovi: znak da šala više nije bila sasvim bezopasna

Tokom 1978. godine kvarovi nisu nestali, ali su rezultati počeli da se menjaju. Na Velikoj nagradi Sjedinjenih Američkih Država, na stazi Watkins Glen, Jabouille je završio četvrti. To su bili prvi bodovi Renaulta u Formuli 1 — i prvi bodovi koje je osvojio automobil sa turbo-motorom.

Četvrto mesto nije zvučalo revolucionarno, ali je promenilo ton priče. RS01 više nije bio samo zanimljiv eksperiment koji dimi kraj staze. Pokazao je da može da prati najbolje i završi trku dovoljno visoko da osvoji bodove.

Kyalami 1979: najbrži automobil koji ponovo nije stigao do cilja

Pravi signal stigao je 3. marta 1979. u Južnoj Africi. Na kvalifikacijama u Kyalamiju, Jean-Pierre Jabouille osvojio je pol poziciju vremenom 1:11.800. Renaultov turbo-bolid prvi put je bio najbrži u jednom zvaničnom kvalifikacionom obračunu Formule 1.

Trku, međutim, ponovo nije završio. Taj vikend savršeno je opisao Renaultovu situaciju: koncept je već imao brzinu za prvo mesto, ali još nije imao pouzdanost koja bi tu brzinu pretvorila u pobedu.

Za konkurenciju je to bila važna poruka. Automobil kome su se smejali više nije bio spor i nepouzdan. Bio je brz i nepouzdan — a to je problem koji se rešava mnogo lakše nego nedostatak osnovnog potencijala.

RS10: dva manja turba umesto jednog velikog

Renault je tokom 1979. napravio ključni korak prelaskom sa jednog velikog turbo-punjača na dva manja. Novi automobil dobio je oznaku RS10. Cilj nije bio samo povećanje snage, već bolji odziv — kraće čekanje između vozačeve komande i dolaska pritiska punjenja.

Renaultova dokumentacija navodi da je prelazak na dvostruki turbo u Monaku predstavljao opipljiv napredak. Rešenje je vozaču i dalje postavljalo velike zahteve, ali je automobil postajao upotrebljiviji, predvidljiviji i ozbiljniji kandidat za pobedu.

Važno je zato razdvojiti dva automobila. RS01 je otvorio vrata, pretrpeo kvarove i dobio nadimak. RS10 je preuzeo ideju, razvio je i pretvorio u pobednički paket.

Dijon, 1. jul 1979: dan kada je čajnik prestao da bude šala

Velika nagrada Francuske 1979. održana je na stazi Dijon-Prenois. Renault je stigao na domaću trku sa dva automobila. U kvalifikacijama je Jabouille osvojio pol poziciju, a njegov timski kolega René Arnoux drugo mesto. Žuti bolidi, nekada predmet šale, zauzeli su prvi red.

Jabouille je u trci ostvario ono zbog čega je projekat započet: pobedio je. Posle 80 krugova, Renault je zabeležio svoju prvu pobedu u Formuli 1, a turbo-motor prvu pobedu u istoriji ovog takmičenja.

Ironično, sama pobeda često ostaje u senci onoga što se događalo iza Jabouillea. Arnoux i Gilles Villeneuve u Ferrariju vodili su čuvenu, izuzetno tesnu borbu za drugo mesto, sa višestrukim preticanjima i kontaktima u završnim krugovima. Villeneuve je na kraju bio drugi, Arnoux treći. Formula 1 i danas taj duel navodi kao jednu od centralnih priča trke.

Ali istorijski najvažniji rezultat bio je na vrhu: automobil sa turbo-motorom više nije bio eksperiment. Bio je pobednik.

Dijon 1979 — rezultat koji je promenio percepciju

Pol pozicija: Jean-Pierre Jabouille, Renault, 1:07.190.

Pobednik trke: Jean-Pierre Jabouille, Renault, 80 krugova.

Drugo mesto: Gilles Villeneuve, Ferrari.

Treće mesto: René Arnoux, Renault.

Istorijski značaj: prva Grand Prix pobeda Renaulta i prva pobeda turbo-motora u Formuli 1.

Zašto je „Žuti čajnik“ zaista promenio Formulu 1

Renault nije izumeo turbo-punjač, niti je bio prvi proizvođač koji ga je koristio u automobilskom sportu. Njegov istorijski doprinos bio je drugačiji: kompanija je dokazala da turbo može da funkcioniše u najzahtevnijoj jednosedećoj trkačkoj kategoriji, pod pravilima i tempom Formule 1.

Posle Dijona turbo više nije mogao da se odbaci kao neozbiljna alternativa. Tehnologija je u narednim godinama postala centralna tema razvoja u Formuli 1 i na kraju standard za najveće proizvođače i ekipe te ere.

Najvažniji deo priče zato nije sama pobeda. To je put od automobila koji nije mogao da završi debitantsku trku do tehnologije koju su rivali morali ozbiljno da shvate. Renault je platio razvoj javnim kvarovima, ali je zauzvrat promenio smer čitavog sporta.

Od trkačke staze do automobila za svakodnevnu vožnju

Renault je turbo-priču ubrzo preneo i na serijske automobile. Manje od dve godine posle prve pobede u Formuli 1 predstavljen je Renault 18 Turbo, prvi Renaultov serijski model sa turbo-punjačem. Zatim su stigli modeli kao što su Renault 5 Alpine Turbo, Fuego Turbo, Renault 11 Turbo, Renault 9 Turbo i kasnije Renault 21 2L Turbo.

Naravno, drumski automobil nije Formula 1 i direktno prenošenje delova sa trkačkog bolida na porodičnu limuzinu nije način na koji razvoj funkcioniše. Prenose se iskustvo, znanje o temperaturi, podmazivanju, pritiscima, odzivu i kontroli snage. Trke ubrzavaju učenje, a zatim se rešenja prilagođavaju pouzdanosti, komforu, emisijama i troškovima svakodnevne upotrebe.

Danas je turbo-punjač uobičajen u benzinskim i dizel motorima različitih klasa. Teško je poverovati da je tehnologija koja deluje sasvim normalno nekada u Formuli 1 izgledala toliko neobično da je automobil dobio nadimak po kuhinjskom predmetu.

Pouzdanost se ne pojavljuje odjednom — ona se razvija

Priča o RS01 posebno je zanimljiva zato što ruši jednostavnu podelu na „pouzdan“ i „nepouzdan“ automobil. Renaultov prvi turbo-bolid zaista je bio nepouzdan. To nije mit niti marketinški ulepšana priča. Ali njegova nepouzdanost bila je početna faza razvoja potpuno novog koncepta, a ne konačna presuda o samoj tehnologiji.

Svaki kvar je otkrivao sledeću slabu tačku. Svaka trka davala je podatke koje probni sto nije mogao potpuno da simulira. Kada su problemi sa odzivom i izdržljivošću postepeno stavljeni pod kontrolu, ista osnovna ideja pokazala je zašto je Renault u nju verovao.

To je možda i najvažnija poruka „Žutog čajnika“: inovacija se ne prepoznaje uvek po tome što odmah radi savršeno. Ponekad se prepoznaje po tome što njen potencijal opstaje i onda kada su početni rezultati dovoljno loši da bi većina odustala.

Od podsmeha do standarda

Kada se danas gleda Renault RS01, lako je videti samo simpatičnu istorijsku epizodu: žuti automobil, dim i nadimak koji se pamti gotovo pola veka. Međutim, iza te slike nalazi se ozbiljna inženjerska priča o riziku, upornosti i učenju pred očima javnosti.

RS01 nikada nije pobedio. Njegov najveći uspeh bio je što je omogućio da RS10 pobedi. A RS10 nije doneo samo jedan pehar Renaultu — dokazao je da budućnost Formule 1 može da izgleda potpuno drugačije od svega što je do tada bilo uobičajeno.

„Žuti čajnik“ zato nije priča o neuspešnom automobilu. To je priča o automobilu koji je morao da izgleda neuspešno pre nego što je njegova ideja postala pobednička.

AutoKonekt savet

Turbo-tehnologija je od eksperimenta postala svakodnevica, ali savremeni turbo-motori i dalje zavise od pravilnog ulja, odgovarajućeg servisnog intervala i stručne dijagnostike. Pridržavajte se plana održavanja proizvođača, a termin u proverenom servisu planirajte preko AutoKonekta.

Često postavljana pitanja

Zašto je Renault RS01 dobio nadimak „Žuti čajnik“?

Zbog čestih kvarova motora i turbo-sistema tokom 1977. i 1978. godine. Kada bi žuti bolid odustao uz oblak dima, prizor je podsećao na čajnik iz kojeg izlazi para, pa je u paddocku dobio nadimak „Yellow Teapot“.

Da li je Renault RS01 pobedio u Formuli 1?

Ne. RS01 nije ostvario Grand Prix pobedu. Njegov naslednik Renault RS10 doneo je prvu pobedu turbo-motora u Formuli 1 na Velikoj nagradi Francuske u Dijonu 1. jula 1979. godine.

Ko je vozio Renaultov prvi turbo bolid?

Jean-Pierre Jabouille vozio je Renault RS01 na debiju u Silverstonu 1977. godine i imao ključnu ulogu u prvim sezonama projekta. On je zatim pobedio u Dijonu 1979. za volanom modela RS10.

Koji motor je koristio Renault RS01?

RS01 je koristio Renaultov V6 turbo-motor zapremine 1.492 cm³. Renaultov muzej The Originals navodi snagu od približno 525 KS pri 10.500 obrtaja u minuti.

Zašto je pobeda u Dijonu 1979. bila toliko važna?

Bila je to prva pobeda Renaulta u Formuli 1 i prva pobeda turbo-motora u istoriji Svetskog prvenstva Formule 1. Rezultat je dokazao da mali motor sa prinudnim punjenjem može da pobedi velike atmosferske motore.

Da li je Renault turbo-tehnologiju preneo na serijske automobile?

Da. Manje od dve godine posle prve F1 turbo-pobede Renault je predstavio Renault 18 Turbo, a zatim i niz drugih turbo modela, uključujući Renault 5 Alpine Turbo, Fuego Turbo i Renault 21 2L Turbo.

Izvori i provera činjenica

Tekst je pripremljen na osnovu zvaničnih izvora Renault Group, muzeja Renault The Originals, Formula 1 i Michelin Motorsport. Nije korišćena tvrdnja da je RS01 pobedio: zvanični rezultati potvrđuju da je pobedu ostvario njegov naslednik RS10.

1.       Renault The Originals — Renault RS01 — nadimak „Yellow Teapot“, tehnički podaci, prvi bodovi i istorijska uloga modela RS01

2.       Renault The Originals — Renault RS10 — dvostruki turbo, smanjenje kašnjenja odziva i pobeda u Dijonu

3.       Renault Group — From the track to the road — prelazak turbo-tehnologije iz sporta u serijske modele

4.       Renault Group Media — 40 godina Renaulta u Formuli 1 — datumi razvoja motora, početak izgradnje RS01 i prezentacija automobila

5.       Renault Group Media — Renault u F1 tokom 40 godina — debi 1977, prvi bodovi 1978, dvostruki turbo i pobeda 1979

6.       Formula 1 — 1977 British Grand Prix race result — debi u Silverstonu i odustajanje posle 16 krugova

7.       Formula 1 — 1979 South African Grand Prix starting grid — Jabouilleova pol pozicija u Kyalamiju

8.       Formula 1 — 1979 French Grand Prix starting grid — Renaultov prvi startni red i Jabouilleova pol pozicija

9.       Formula 1 — 1979 French Grand Prix race result — Jabouilleova pobeda 1. jula 1979.

10.   Formula 1 — istorija Velike nagrade Francuske — istorijski značaj prve Renaultove i prve turbo-pobede, kao i duel Arnoux–Villeneuve

11.   Michelin Motorsport — Michelin’s first Formula 1 world titles — Renaultova pobeda u Dijonu na Michelin pneumaticima