5 zvukova koje vaš automobil pravi pre nego što kvar postane skup

Automobil retko otkaže bez upozorenja. Mnogo pre nego što se upali lampica na instrument tabli, on počne da škripi, bruji, škljoca ili lupka. Ko te zvukove prepozna na vreme, obično plati jednu manju popravku umesto tri veće.

Većina vozača takav zvuk prvo pokuša da ne čuje. Pojača radio, sačeka da „prođe samo“ ili ga ostavi za sledeći servis. Problem je što se mehanički kvarovi retko zaustavljaju sami. Istrošen deo počinje da opterećuje delove oko sebe, pa popravka koja je danas jednostavna za nekoliko nedelja postaje lanac zamena.

U nastavku je pet zvukova koje majstori najčešće dobiju u opisu „nešto mi čudno radi“, šta obično znače i koliko hitno treba reagovati.

1. Škripanje pri kočenju

Visok, oštar zvuk koji se javlja kada pritisnete kočnicu najčešće znači da su kočione pločice pri kraju. Mnoge pločice imaju mali metalni indikator habanja koji namerno počinje da struže o disk kada obloga postane tanka. To škripanje je, dakle, upozorenje ugrađeno upravo da biste ga čuli.

Nije svako škripanje razlog za brigu. Ujutru, posle kiše ili kada auto nekoliko dana stoji, na diskovima se stvori tanak sloj rđe, pa kočnice škripe prvih nekoliko kočenja i zatim utihnu. Ako zvuk nestane posle par kilometara, to je normalno. Ako se ponavlja pri svakom kočenju, nije.

Posebno obratite pažnju na promenu zvuka. Kada visoko škripanje pređe u dubok, metalni zvuk struganja, obloga je verovatno potpuno istrošena i metalna osnova pločice radi direktno po disku.

Hitnost: stalno škripanje znači pregled u narednih nekoliko dana. Metalno struganje znači da ne vozite dalje nego što morate.

Ako odložite: umesto samih pločica menjaju se i diskovi, a pregrevanje može da ošteti i kočionu čeljust.

2. Brujanje koje raste sa brzinom

Dubok, ujednačen zvuk, nalik na zujanje ili tutnjavu, koji postaje sve glasniji kako brzina raste, jedan je od tipičnih znakova istrošenog ležaja točka. Zvuk zavisi od brzine vozila, a ne od obrtaja motora, pa se ne menja kada promenite stepen prenosa ili stisnete kvačilo.

Ležaj se često meša sa bukom guma. Razlika je u tome što se buka guma menja sa podlogom, pa je na novom asfaltu tiša nego na starom, dok ležaj bruji podjednako bez obzira na podlogu. Druga korisna proba je blago skretanje na otvorenom putu. Kada se opterećenje prebaci na jednu stranu, zvuk neispravnog ležaja obično postaje glasniji ili tiši. Pri skretanju ulevo više su opterećeni desni točkovi, i obrnuto, što majstoru pomaže da brže pronađe o kom ležaju je reč.

Kod mnogih savremenih vozila davač ABS sistema očitava signal sa prstena koji je deo ležaja ili je montiran uz njega, pa istrošen ležaj ponekad prati i upaljena ABS lampica.

Hitnost: pregled u narednih nedelju dana. Ako se uz brujanje javi miris pregrejanog metala ili je felna posle vožnje neuobičajeno vruća, ne odlažite.

Ako odložite: ležaj koji se raspada povećava zazor u točku, može da ošteti glavčinu i ABS davač, a u krajnjem slučaju i da se zaglavi.

3. Škljocanje pri skretanju

Ritmično škljocanje ili krckanje koje čujete kada okrenete volan do kraja i krenete, na primer pri parkiranju, klasičan je znak istrošenog spoljnog homokinetičkog zgloba. Ovaj zglob prenosi snagu na prednje točkove dok se oni zakreću, pa ga ima svako vozilo sa pogonom na prednje točkove.

Kvar gotovo uvek počinje isto. Popuca gumena zaštitna manžetna, mast iscuri, a unutra uđu prašina, pesak i voda. Zglob zatim počinje ubrzano da se troši. Pocepanu manžetnu često možete i sami da primetite: mast razbacana po unutrašnjoj strani felne ili po delovima iza točka dobar je trag.

Hitnost: pregled u narednih nekoliko nedelja, ali ne čekajte da škljocanje postane glasnije ili da se javi i u pravolinijskoj vožnji.

Ako odložite: ako se na vreme uoči samo pocepana manžetna, često je dovoljno zameniti nju i mast. Kada se zglob istroši, menja se zglob ili cela poluosovina, a potpuno otkazivanje znači da auto ostaje bez pogona.

4. Lupkanje preko neravnina

Tup udarac ili zveckanje kada pređete preko ležećeg policajca, rupe ili šina znači da se negde u vešanju pojavio zazor. Najčešći krivac su štangice stabilizatora, mali i relativno jeftini delovi koji se brzo troše na lošim putevima. Isti zvuk mogu da prave istrošene gumene čaure, oslonci amortizera, kugle i krajevi spona.

Istrošeni amortizeri se ne čuju uvek, ali se osećaju. Auto se ljulja i posle neravnine, „pliva“ pri većoj brzini, a pri naglom kočenju prednji deo zaroni više nego ranije. Istrošen amortizer produžava zaustavni put i smanjuje kontakt gume sa podlogom, naročito na mokrom kolovozu.

Kod ovog zvuka važno je da uzrok utvrdi neko ko vozilo pregleda na dizalici. Štangica stabilizatora je mali problem. Kugla ili kraj spone sa zazorom su bezbednosni problem, jer od njih zavisi upravljanje.

Hitnost: pregled u narednih nekoliko dana, a odmah ako uz lupkanje osetite zazor u volanu ili auto počne da vuče u stranu.

Ako odložite: zazor u jednom delu dodatno opterećuje ostale delove vešanja, gume se neravnomerno troše, a trap prestaje da drži podešenost.

5. Cviljenje pri paljenju ili na hladno

Visok, piskav zvuk iz motornog prostora, najizraženiji pri hladnom startu, po vlažnom vremenu ili kada uključite klimu, najčešće potiče od pomoćnog kaiša. To je kaiš koji pokreće alternator, kompresor klime i, zavisno od motora, pumpu servo upravljača i vodenu pumpu. Cvili kada je istrošen i očvrsnuo, kada ga zatezač više ne drži dovoljno zategnutim ili kada se istroši neki od remenika preko kojih prelazi. Sprejevi za kaiš mogu nakratko da ućutkaju zvuk, ali ne rešavaju uzrok.

Pomoćni kaiš ne treba mešati sa zupčastim kaišem razvoda. Kaiš razvoda je sakriven iza poklopca i obično ne daje nikakvo zvučno upozorenje pre nego što pukne, zato se menja isključivo po intervalu koji propisuje proizvođač.

Hitnost: pregled u narednih nedelju do dve. Odmah, ako se uz cviljenje upali lampica punjenja akumulatora ili temperatura motora počne da raste.

Ako odložite: kada pomoćni kaiš pukne, alternator prestaje da puni akumulator, a kod motora kod kojih isti kaiš pokreće vodenu pumpu motor brzo počinje da se pregreva. Na nekim motorima ostaci pocepanog kaiša mogu da dospeju i do razvoda.

Kada ne treba voziti dalje

Neke zvukove ne treba nositi do servisa. Zaustavite se na bezbednom mestu i pozovite pomoć na putu ako primetite:

●       metalno struganje pri kočenju, naročito ako pedala propada ili auto vuče u stranu

●       glasno kucanje iz motora, posebno uz lampicu pritiska ulja

●       cviljenje ili pucanje iz motornog prostora uz lampicu punjenja ili rast temperature

●       jako brujanje ili struganje iz točka uz miris pregrejanog metala

●       lupanje koje se javlja pri svakom pokretu volana ili osećaj da točak „šeta“

U tim situacijama svaki dodatni kilometar može da pretvori popravku u zamenu celog sklopa, a ponekad i da ugrozi bezbednost.

Kako da opišete zvuk majstoru

Zvuk koji se čuje svakog dana ima neverovatnu sposobnost da nestane čim auto uđe u servis. Zato je korisno da pre dolaska zabeležite nekoliko stvari:

●       kada se zvuk javlja: na hladan ili zagrejan motor, u mestu ili u vožnji, pri kočenju, skretanju ili prelasku preko neravnina

●       da li zavisi od brzine vozila ili od obrtaja motora

●       sa koje strane dolazi: napred ili nazad, levo ili desno

●       od kada ga čujete i da li postaje glasniji

Najbolji dokaz je snimak. Neka suvozač telefonom snimi video sa zvukom dok vozite, ili snimite sami dok vozilo stoji, ako se zvuk javlja u mestu. Nikada ne snimajte dok upravljate vozilom. Snimak od desetak sekundi majstoru često kaže više od dugog opisa, a vama daje osnovu da proverite da li predložena popravka zaista odgovara problemu.

Zašto se isplati reagovati rano

Kod svih pet zvukova obrazac je isti. Na početku se menja jedan potrošni deo. Kasnije se menjaju i delovi koje je taj deo oštetio, zajedno sa radom oko njih. Rana dijagnoza nije samo jeftinija, ona vam daje i vreme: termin birate vi, a ne kvar na putu.

Postoji i druga prednost. Kada znate šta zvuk verovatno znači, lakše procenite da li je ponuda u servisu realna ili vam se predlaže više nego što je potrebno.

Česta pitanja

Da li je normalno da kočnice škripe ujutru?

Jeste, ako zvuk nestane posle nekoliko kočenja. Vlaga i tanak sloj rđe na diskovima prouzrokuju kratkotrajno škripanje posle noći, kiše ili dužeg stajanja. Ako se škripanje ponavlja pri svakom kočenju, pločice treba proveriti.

Kako da razlikujem buku ležaja od buke guma?

Buka guma se menja sa vrstom asfalta, dok ležaj bruji približno isto na svakoj podlozi. Zvuk ležaja se uz to često pojačava ili stišava pri blagom skretanju levo ili desno, jer se opterećenje prebacuje na jednu stranu vozila.

Da li smem da vozim ako mi auto škljoca pri skretanju?

Kraće vožnje su obično moguće, ali pregled ne treba odlagati. Škljocanje najčešće znači istrošen homokinetički zglob, a potpuno otkazivanje zgloba ostavlja vozilo bez pogona. Ako se kvar uoči dok je oštećena samo manžetna, popravka je znatno jednostavnija.

Da li je cviljenje kaiša opasno?

Samo po sebi nije hitno, ali je upozorenje. Ako pomoćni kaiš pukne, alternator prestaje da puni akumulator, a kod mnogih motora prestaje da radi i vodena pumpa, pa motor može da se pregreje. Ako se uz cviljenje upali lampica punjenja ili raste temperatura, zaustavite se.

Kako da snimim zvuk za majstora?

Neka suvozač snimi video telefonom tokom vožnje, u situaciji u kojoj se zvuk javlja, ili snimite sami dok vozilo stoji. Zabeležite i kada se zvuk javlja, da li zavisi od brzine i sa koje strane dolazi. Nikada ne snimajte dok upravljate vozilom.

ZAKAŽITE PREGLED NA VREME

Na AutoKonektu možete uporediti proverene servise u svom gradu, videti cene intervencija iz naše partnerske mreže i zakazati pregled bez pozivanja i čekanja na odgovor. Ako vam auto nešto poručuje, odgovor ne mora da čeka sledeći veliki servis.  autokonekt.rs