20 Srba koji su obeležili istoriju i sadašnjost automobilizma

Automobil je u Srbiju stigao vozom, uz pratnju fabričkog šofera koji nije znao kako da objasni šta ta mašina zapravo jeste. Sto dvadeset godina kasnije, Srbin vodi jednu od najvećih svetskih auto-kompanija. Između te dve tačke stoji dvadeset ljudi — pionira, inženjera, vozača, kolekcionara i preduzetnika — čiji su doprinosi, veći ili manji, ušli u istoriju automobilizma. Neki su poznati širom sveta, drugi su gotovo zaboravljeni čak i u sopstvenoj zemlji. Svi zaslužuju da se njihova priča ispriča — hronološkim redom, bez rangiranja po značaju.

1. Boža Radulović — čovek koji je doneo prvi automobil u Srbiju

Beogradski trgovac i rentijer Boža Radulović uveo je 3. aprila 1903. godine prvi automobil u Kraljevinu Srbiju — model Nesselsdorf tip B, kupljen u Beču za 17.000 kruna. Vozilo je stiglo vozom, zajedno sa fabričkim instruktorom čiji je zadatak bio da za 45 dana obuči vlasnika i njegovog vozača. Radulović nikada nije naučio da vozi; taj posao je prepustio svom prijatelju Sretenu Kostiću. Tri godine kasnije bankrotirao je — automobil se pokazao skupljim hobijem nego što je očekivao.

2. Sreten Kostić — prvi srpski šofer

Fotocinkograf po zanimanju, Sreten Kostić postao je prvi školovani vozač u Srbiji, obučen od strane nemačkog fabričkog instruktora 1903. godine. Kasnije je, od 1912. do 1915, bio lični vozač kralja Petra I — što ga čini i prvim dvorskim šoferom u srpskoj istoriji. Njegova originalna vozačka dozvola, prva izdata u Srbiji, danas se čuva u Muzeju automobila u Beogradu.

3. Boško Milenković — Srbin protiv Nuvolarija

Jedini jugoslovenski predstavnik na Velikoj nagradi Beograda 1939 — poslednjoj velikoj predratnoj auto-trci u Evropi, održanoj dva dana nakon nemačke invazije na Poljsku. Milenković je samostalno, bez fabričkog tima, vozio Bugatti T51 protiv asova poput Tacija Nuvolarija i vozača Mercedesa i Auto Uniona. Završio je četvrti, sa zaostatkom od 19 krugova zbog kvara na vozilu — solidan rezultat za nezavisnog vozača protiv fabričkih timova.

4. Dimitrije Konjović — osnivač Ikarusa

Penzionisani pomorski oficir i pilot hidroaviona, Dimitrije Konjović je 20. novembra 1923. godine sa četvoricom saradnika osnovao „Ikarus” — prvu srpsku i balkansku fabriku aviona, automobila i mašina. Bio je direktor kompanije skoro dvadeset godina, sve dok ga nemačke okupacione vlasti nisu zatvorile u logor na Banjici. Fabrika koju je osnovao danas posluje kao Ikarbus, jedan od vodećih proizvođača autobusa u jugoistočnoj Evropi.

5. Prvoslav Raković — čovek koji je izgradio jugoslovensku auto-industriju

Mašinski inženjer Prvoslav Raković došao je u Zavode „Crvena zastava” 1955. i postao generalni direktor zadužen da od kragujevačke fabrike oružja napravi ozbiljnog proizvođača automobila. Pod njegovim vođstvom Zastava je pokrenula licencnu proizvodnju sa Fiatom, a Raković je i inicijator osnivanja Mašinskog fakulteta u Kragujevcu — instituciju koja i danas školuje inženjere za domaću auto-industriju.

6. Vlado Čugalj — srpski kamiondžija na svetskoj sceni

Tokom osamdesetih godina, Vlado Čugalj je za tim PIK „Belje” vozio FAP 1626 VBDT na FIA Evropskom šampionatu u trkama kamiona — takmičeći se u Mađarskoj i Španiji. Uprkos skromnom budžetu, njegov tim ostao je zapažen kao jedini koji je svoje takmičarsko vozilo posle trka vratio u redovnu eksploataciju — pragmatizam koji je obeležio jugoslovenski motosport tog doba.

7. Miodrag „Mika” Đelmaš — institucija srpskog auto-sporta

Debitovao je na 5. YU reliju 1971. i od tada nije prestajao — tri titule šampiona (1990, 2000, 2001), a još važnije, decenije rada na izgradnji sistema. Bio je predsednik Sportskog auto i karting saveza Srbije, predstavljao je domaći auto-sport u FIA, i danas je počasni predsednik SAKS-a. Malo je ljudi u regionu institucionalno uradilo toliko za razvoj ove discipline.

8. Pavle „Paja” Komnenović — od Tristaća do Porsche Supercupa

Karijeru je počeo 1971. u Fiatu 1300 na Reliju Tara, a završio je vozeći Porsche 911 na najvećim evropskim pistama — Silverstoun, Nirburgring, Spa. Osvojio je titule i u reliju i na kružnim stazama sa Zastavom 101, a sredinom devedesetih postao je jedan od retkih vozača sa ovih prostora koji je ušao u Porsche Supercup, gde je 1995. završio 11. od 30 vozača.

9. Milovan „Mikica” Vesnić — porodica brzine iz Užica

Rođen 1976. u Užicu, sin dvostrukog jugoslovenskog šampiona Miluna i prvog ženskog reli suvozača u istoriji jugoslovenskog automobilizma, Danice Vesnić. Milovan je 2019. postao prvi šampion TCR Istočne Evrope u istoriji te serije, uz pet titula Šampionata centralne Evrope i tri „Zlatne kacige”. Njegov tim, ASK Vesnić, jedini je profesionalni srpski tim sa kompletnom ekipom iz Srbije — od inženjera do mehaničara.

10–11. Miloš Komljenović i Aleksandar Jeremić — prvi srpski bodovi u WRC-u

Vozačka posada Interspeed Racing Tima postala je prva srpska ekipa koja je osvojila FIA bodove na Svetskom reli šampionatu, nastupajući u Juniorskom svetskom prvenstvu (JWRC) 2007. i 2008. na relijima u Meksiku, Jordanu, Italiji, Finskoj, Španiji i na Korzici. Komljenović i Jeremić su time prvi upisali Srbiju na mapu svetskog reli sporta, u vremenu kada je malo ko verovao da je to moguće bez fabričke podrške.

12–13. Bojan Milanović i Darko Veljković — prva srpska posada na Dakaru

Kada je reč o najsurovijem reliju na planeti, Milanović i Veljković upisali su se u istoriju kao prva srpska automobilska posada koja je uopšte nastupila na Dakar reliju. Iako se njihovo učešće završilo tokom druge etape — automobil je pregoreo u pesku posle prevrtanja preko krova — sam čin nastupa bio je presedan za srpski motosport.

14. Dušan Borković — najviši trkač na svetu, i jedan od najuspešnijih

Sa 207 centimetara, Borković je verovatno najviši profesionalni automobilista na svetu — ali po rezultatima je i jedan od najozbiljnijih iz ove regije. Trostruki je evropski šampion (2012, 2015, 2020), jedini Srbin koji se ikada takmičio u Svetskom šampionatu turing automobila (WTCC), i trostruki pobednik Srbija relija. Njegova karijera, koja i danas traje, dokumentovana je detaljno na Wikipediji na više jezika.

15. Miloš Pavlović — Srbin sa superlicencom za Formulu 1

Sa nepunih deset godina osvojio je karting šampionat Jugoslavije; sa 14 postao je najmlađi svetski šampion kartinga u istoriji, pobedivši, između ostalih, budućeg šampiona F1 Fernanda Alonsa. Godine 2010. postao je prvi vozač iz bivše Jugoslavije sa FIA superlicencom za Formulu 1. Iako mu nedostatak sponzora nikada nije dozvolio da uđe u F1, od 2014. je fabrički vozač Lamborghinija, gde i danas vozi i predaje mlađim generacijama.

16. Miroslav Milutinović — čovek koji čuva sećanje na točkovima

Dok su drugi vozili, Miroslav Milutinović je istraživao arhive. Član Udruženja istoričara automobilizma, autor je dve značajne monografije — „Automobili i dinastija Karađorđevića 1908–1941” i „Automobili i Josip Broz Tito 1912–1980” — zasnovane na dugogodišnjem istraživanju domaćih i stranih arhiva, razgovorima sa svedocima, vozačima i mehaničarima. Njegov rad, kako je primetio istoričar Predrag Marković na predstavljanju jedne od knjiga, prvi je koji je istoriju automobilizma u regionu ispričao kroz vozila jednog čoveka.

17. Bratislav „Braca” Petković — osnivač Muzeja automobila

Pozorišni reditelj, dramaturg i nekadašnji ministar kulture, Petković je 1994. godine, zajedno sa Skupštinom grada Beograda, osnovao Muzej automobila u Beogradu — smešten u „Modernoj garaži”, prvoj javnoj garaži na Balkanu iz 1929. Zbirka od stotinak automobila, koju je lično sakupljao decenijama, uključuje i vitrinu sa ličnim stvarima Sretena Kostića, prvog srpskog šofera. Petković je preminuo 2021 u 73. godini, ostavivši Beogradu zadužbinu retku u ovom delu Evrope.

Od istorijskih vozila do redovnog servisiranja

Automobili iz ove priče danas su muzejski eksponati — ali svaki savremeni automobil, bez obzira na marku i godinu, zahteva redovnu proveru i servis. Ako tražite proveren servis, vulkanizera ili stanicu za tehnički pregled u svom gradu, AutoKonekt povezuje vas sa ovlašćenim partnerima širom Srbije. Pronađite najbliži servis na autokonekt.rs/lokacije.

18. Milenko Kostić — uveo Škodu i dominira prodajom automobila u Srbiji

Zajedno sa bratom Milijom, Milenko Kostić je 1991. godine osnovao „Auto Čačak”. Pet godina kasnije kompanija postaje generalni uvoznik Škode za tadašnju Jugoslaviju — brend koji od tada dominira srpskim tržištem novih automobila. Do 2022. godine kompanija je prodala preko 100.000 vozila, a Škoda ostaje jedan od najprodavanijih brendova u zemlji već skoro tri decenije.

19. Dejan Ilić — Srbin koji je napravio bateriju za prvi iPhone

Rođen u Selevcu kod Smederevske Palanke, Dejan Ilić je od 1987. godine gradio karijeru u nemačkoj kompaniji Varta — najpre kao šef istraživačkog tima, potom kao generalni direktor. Njegov razvojni tim stvorio je revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u većini prenosnih uređaja, uključujući, na lični zahtev Stiva Džobsa, i ranije modele iPhone-a. Kasnije je vodio nemački državni projekat „Elektromobiliti”, posvećen razvoju baterija za električna vozila — tehnologiju koja danas pokreće svaki novi model na tržištu.

20. Milan Nedeljković — Srbin na čelu BMW-a

Rođen 1969. u Kruševcu, Milan Nedeljković se u Nemačku preselio vrlo mlad, diplomirao mašinstvo na RWTH Ahen i deo studija proveo na MIT-u. U BMW je ušao kao pripravnik 1993. godine i sledećih 33 godine izgradio karijeru isključivo u proizvodnji — od fabrika u Minhenu i Regensburgu, preko MINI pogona u Oksfordu, do direktorskog mesta u Lajpcigu i Minhenu. Od 14. maja 2026. godine, Nedeljković je predsednik Upravnog odbora (CEO) BMW Grupe — najviša pozicija koju je neko srpskog porekla ikada dostigao u velikoj svetskoj auto-kompaniji.

Od globalnih kompanija do vašeg kvarta

Milan Nedeljković danas upravlja proizvodnjom u 15 zemalja — ali bez obzira na to koji auto vozite, provera pred put ili redovno servisiranje ostaju jednako važni. Uporedite ovlašćene servise, vulkanizere i stanice za tehnički pregled u svojoj okolini na autokonekt.rs i rezervišite termin u nekoliko klikova.

Najčešća pitanja

Da li je Velika nagrada Beograda 1939. zaista postojala?

Da. Održana je 3. septembra 1939. na Kalemegdanu, samo dva dana nakon nemačke invazije na Poljsku, i predstavljala je poslednju veliku predratnu auto-trku u Evropi. Pobedio je Tacio Nuvolari, a jedini jugoslovenski učesnik bio je Boško Milenković.

Ko je bio prvi Srbin sa superlicencom za Formulu 1?

Miloš Pavlović, rođen 1982. u Beogradu, postao je 2010. godine prvi vozač iz bivše Jugoslavije koji je stekao FIA superlicencu neophodnu za nastup u Formuli 1. Nikada nije uspeo da obezbedi budžet za ulazak u šampionat, ali je od 2014. fabrički vozač Lamborghinija.

Da li Srbin zaista vodi BMW?

Da. Milan Nedeljković, rođen u Kruševcu, preuzeo je mesto predsednika Upravnog odbora BMW Grupe 14. maja 2026. godine, nakon 33 godine karijere u proizvodnim pogonima kompanije.

Ko je bio prvi čovek koji je uveo automobil u Srbiju?

Beogradski trgovac Boža Radulović uvezao je 3. aprila 1903. godine prvi automobil u Kraljevinu Srbiju — model Nesselsdorf tip B. Automobilom nikada nije sam upravljao; to je prepustio Sretenu Kostiću, koji je time postao prvi srpski šofer.

Da li je Zastava bila jedini proizvođač automobila u bivšoj Jugoslaviji?

Ne, ali je bila daleko najveći. Pored Zastave u Kragujevcu, automobile i vozila proizvodili su i Ikarbus (Zemun, autobusi), FAP (Priboj, kamioni) i drugi manji pogoni, ali nijedan nije dostigao obim proizvodnje ili izvoza kao kragujevačka fabrika.