Farovi rade — ali da li još uvek osvetljavaju put?

Far ne mora da pregori da bi postao loš.

Kod starijeg automobila oba fara mogu uredno da rade, a da vozač noću vidi znatno manje nego kada je vozilo bilo novo.

To je jedan od problema koji se razvijaju toliko postepeno da ih vozač često ni ne primeti.

Sijalice rade. Na instrument tabli nema upozorenja. Kada stanete ispred automobila, oba fara svetle.

Pa ipak, noćna vožnja više nije ista. Put kao da je tamniji, kratka svetla „dobacuju“ sve manje, a na neosvetljenom putu sve češće imate potrebu da uključite duga.

Problem možda nije u vašim očima.

Možda su jednostavno farovi ostarili.

Zašto je ovo kod nas veći problem nego u većini Evrope

Dva razloga, i oba su specifična za Srbiju.

Prvi je starost voznog parka. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, prosečna starost vozila u Srbiji je preko 16 godina, a više od 80% putničkih vozila starije je od deset godina. U Evropskoj uniji prosek je oko 12 godina.

To znači da se ogroman deo naših automobila nalazi upravo u onoj starosnoj zoni u kojoj degradacija farova više nije teorijska mogućnost, već očekivano stanje.

Drugi razlog je zakon. Član 77 Zakona o bezbednosti saobraćaja propisuje da danju, tokom vožnje, moraju biti uključena kratka odnosno dnevna svetla.

Kod novijih vozila to rešavaju posebna dnevna svetla (DRL). Ali kod starijeg automobila koji ih nema, vozač danju pali kratka svetla — što znači da halogene sijalice i ceo sklop fara rade praktično svaki put kada je vozilo u pokretu, a ne samo noću.

Isti far, isti broj godina, ali višestruko više radnih sati nego u zemljama gde se svetla danju ne koriste.

Zato podatak da neki farovi počinju da degradiraju već posle tri do pet godina — koliko navodi američka AAA za halogene farove sa reflektorom, u zavisnosti od izloženosti suncu — kod nas ne treba shvatiti kao gornju granicu, već kao realan početak.

Šta se zapravo menja sa godinama

Far nije samo sijalica.

Da bi svetlost završila tamo gde treba — na putu ispred vozila — mora pravilno da funkcioniše ceo sistem: izvor svetlosti, reflektor ili projektor, sočivo, providni poklopac fara, električna instalacija i pravilno podešavanje.

Svaki od tih elemenata tokom godina može da izgubi deo svojih karakteristika.

1. Providna plastika više nije potpuno providna

Kod velikog broja modernijih automobila spoljašnji deo fara izrađen je od polikarbonata.

On je lagan i otporan na udarce, ali je godinama izložen UV zračenju, visokim i niskim temperaturama, soli i prljavštini sa puta, hemikalijama, pranju i sitnim udarcima peska i kamenčića.

Zaštitni sloj vremenom može da propadne, a površina fara da postane žućkasta ili mutna.

Tada se deo svetlosti više ne usmerava pravilno na put, već se rasipa.

U istraživanju AAA, sprovedenom u akreditovanoj laboratoriji na farovima dva popularna sedana starosti oko 11 godina, ozbiljno degradirani farovi davali su pri kratkom svetlu svega oko 22% količine svetlosti koju su davali novi farovi istog tipa.

To ne znači da će svaki desetogodišnji far izgubiti toliko svetlosti. Ali pokazuje koliko velika razlika može da nastane kada se propadanje dugo zanemaruje — a vredi imati u vidu da je naš prosečan automobil stariji od vozila na kojima je taj test rađen.

Drugim rečima: far i dalje svetli — ali mnogo manje svetlosti završava tamo gde je vozaču potrebna.

2. Može da oslabi i ono što se ne vidi spolja

Čist i providan spoljašnji poklopac ne znači automatski da je far u dobrom stanju.

Unutar fara nalazi se reflektujuća površina čiji je zadatak da usmeri svetlost.

Tokom godina ona može da izgubi prvobitna svojstva, zamuti se ili ošteti. Prisustvo vlage u kućištu dodatno može da doprinese dugoročnom propadanju reflektora i optike.

Kod projektorskih farova problem može biti i u samom projektoru ili sočivu.

Tada poliranje spoljašnje plastike neće rešiti osnovni uzrok.

3. Ni sijalica ne mora da pregori da bi oslabila — a ni struja nije uvek u redu

Posebno kod starijih halogenih sistema postoji zabluda: „Sijalicu menjam kada pregori.“

Sijalica, međutim, tokom rada može postepeno da izgubi deo svetlosnog učinka iako i dalje funkcioniše. Proizvođači svetlosne opreme godinama upozoravaju na to i preporučuju zamenu u paru, pre nego što dođe do otkaza.

Uzmite u obzir i ono što smo već pomenuli: ako vozite stariji auto bez dnevnih svetala, te sijalice rade i danju. Njihov radni vek se troši mnogo brže nego što biste očekivali po pređenoj kilometraži.

Zato velika razlika između stare i nove sijalice nije nužno znak da je stara bila „neispravna“. Jednostavno je ostarila.

Ali ni nova sijalica nije uvek rešenje.

Halogene sijalice veoma zavise od napona koji dobijaju. Na starijem automobilu oksidirani konektori, loša masa, dotrajala instalacija ili drugi električni problemi mogu dovesti do pada napona — a rezultat je vidljiv kao slabije svetlo.

Dobar servis zato neće samo pogledati da li sijalica radi, već će po potrebi proveriti i napajanje.

4. A možda far samo svetli na pogrešno mesto

Možete imati potpuno ispravan far i novu sijalicu — a da i dalje loše vidite.

Ako je far podešen prenisko, veliki deo svetlosti završava nekoliko desetina metara ispred automobila.

Ako je podešen previsoko, vozač može zaslepljivati vozila iz suprotnog smera, dok raspodela svetlosti na putu opet nije dobra.

NHTSA u pregledu istraživanja upravo nepravilno podešavanje farova navodi kao faktor koji može da smanji vidljivost kada su farovi usmereni prenisko i poveća zaslepljivanje drugih vozača kada su usmereni previsoko.

Kod nas to nije samo pitanje komfora. Usmerenost svetlosnog snopa je predmet merenja — regloskopi kojima se to proverava u Srbiji su zakonski uređena merila, a ispravnost svetlosno-signalnih uređaja je deo tehničkog pregleda.

Zato se kvalitet fara ne procenjuje gledanjem u njega.

Bitno je gde njegova svetlost završava.

Proverite svetla pre nego što vas neko drugi proveri

Ako se bliži tehnički pregled, svetla su jedna od stavki koje je najlakše rešiti unapred — i jedna od onih zbog kojih se vozila najčešće vraćaju.

Pronađite tehnički pregled ili auto servis u svom gradu na autokonekt.rs/lokacije.

LED i ksenon: druga priča, i skuplja odluka

Sve dosad rečeno prvenstveno se odnosi na halogene sisteme, koji su i dalje najbrojniji na našim putevima.

Kod LED farova logika je drugačija i vozači se time često iznenade.

Kod velikog broja LED sklopova izvor svetlosti nije zamenljiva sijalica — LED diode su integrisane u sam far. Kada oslabe ili otkažu, ne menja se „sijalica“, nego ceo sklop, što je bitno drugačija stavka na računu.

I LED diode vremenom gube deo svetlosnog učinka, samo sporije i tiše nego halogene. Kod njih se degradacija još teže primeti jer nema onog trenutka pregorevanja.

Kod ksenonskih (HID) sistema postoji još jedna stvar koju vozači retko znaju: ksenonska sijalica tokom godina ne gubi samo intenzitet, već joj se često menja i boja svetla — pomera se ka plavičastoj ili ljubičastoj nijansi. Ako primetite da vam se dva fara razlikuju po boji, to je jasan znak da je jedan izvor znatno stariji.

Spoljašnja plastika, međutim, oksidira jednako kod svih sistema. Zamućen poklopac fara na LED vozilu isto tako rasipa svetlost — samo što vozač obično pretpostavi da je „LED, valjda je u redu“.

Kako sami možete da primetite da nešto nije u redu

Ne treba vam poseban uređaj da biste uočili prve znake.

Obratite pažnju ako:

▪    površina fara više nije potpuno providna

▪    jedan far izgleda svetlije od drugog

▪    dva fara se razlikuju po boji svetla

▪    kratka svetla imaju primetno manji domet nego ranije

▪    noću sve češće osećate potrebu da uključite duga svetla

▪    svetlosni snop nije ravnomeran

▪    jedan far svetli više ili niže od drugog

▪    u faru se redovno pojavljuje vlaga

▪    posle zamene sijalica poboljšanje je vrlo malo

Još jedan jednostavan test možete uraditi na ravnoj površini ispred zida ili garažnih vrata.

Parkirajte automobil nekoliko metara od zida i uključite kratka svetla.

Ovaj test ne služi da sami podesite farove — za to je potrebna oprema i merenje. Služi da uporedite levi i desni far međusobno: da li su približno ujednačeni po visini, obliku snopa i jačini.

Ako postoji očigledna razlika — znate da vredi otići na proveru, i sa čime da uđete u razgovor sa serviserom.

Da li poliranje farova rešava problem?

Ponekad da. Ali ne uvek.

Ako je glavni problem oksidirana i zamućena spoljašnja površina polikarbonata, kvalitetno urađena restauracija može značajno da popravi prolaz svetlosti.

U pomenutom AAA istraživanju i profesionalna i „uradi sam“ restauracija vratile su prosečan svetlosni učinak testiranih degradiranih farova na približno 70% novog fara, dok je zamena originalnim novim sklopom dala najbolji rezultat — povratak na 100%.

Vredi znati i drugu stranu tog nalaza: obe metode restauracije proizvele su više zaslepljivanja nego što je po američkim kriterijumima prihvatljivo. Poliranje, dakle, vraća količinu svetlosti, ali ne nužno i njenu pravilnu raspodelu — što je još jedan razlog da se posle restauracije proveri podešenost snopa.

Ali poliranje neće popraviti:

▪    izgoreo ili oštećen reflektor

▪    problem sa projektorom ili sočivom

▪    električni kvar i pad napona

▪    loše podešen far

▪    neodgovarajuću ili dotrajalu sijalicu

Zbog toga je važno prvo utvrditi šta je uzrok, pa tek onda odlučiti šta treba popravljati.

A jača sijalica?

To je česta reakcija: „Slabo mi svetle farovi — staviću jače sijalice.“

Ali ako svetlost ne prolazi kroz zamućen far ili je reflektor više ne usmerava pravilno, snažniji izvor svetlosti ne rešava osnovni problem.

Može se dobiti više rasute svetlosti, a ne nužno bolja vidljivost puta — uz veću šansu da zaslepljujete one koji vam dolaze u susret.

Zato je mnogo logičniji redosled:

pregled fara → provera sijalice i napajanja → kontrola optike → podešavanje → tek onda odluka šta menjati.

Farovi stare polako. Zato problem lako promakne.

Kada pregori sijalica, odmah znate da nešto nije u redu.

Kod postepenog propadanja fara nema tog trenutka.

Danas svetli malo slabije nego juče. Razliku ne primećujete.

Isto se dešava sledećeg meseca i sledeće godine.

Tek kada sednete u noviji automobil i noću krenete istim putem, pomislite: „Kako ovaj auto dobro svetli.“

Možda nije stvar samo u tome što je automobil noviji.

Možda ste se tokom godina jednostavno navikli na sve slabije farove.

A sa jesenjim i zimskim mesecima, kada se veliki deo vožnje prebacuje u mrak, ta razlika prestaje da bude pitanje komfora.

AutoKonekt savet

Ako vozite stariji automobil i imate utisak da noću više ne vidite put kao ranije, nemojte čekati da sijalica pregori.

Tražite da se proveri ceo sistem osvetljenja — stanje spoljne površine fara, reflektora i projektora, sijalice, napajanje i pravilno podešavanje svetlosnog snopa.

Zakažite proveru svetala kod proverenog servisa preko autokonekt.rs.

Jer pitanje nije samo: „Da li farovi rade?“

Mnogo važnije pitanje je: „Da li još uvek osvetljavaju put onako kako treba?“

Česta pitanja

Koliko dugo traje far na automobilu?

Far nema fiksni rok trajanja, ali spoljašnja polikarbonatna površina počinje da pokazuje znake propadanja najčešće posle nekoliko godina izloženosti suncu — AAA navodi period od tri do pet godina za halogene farove sa reflektorom. Tempo zavisi od toga da li vozilo stoji napolju ili u garaži, od klime i od načina pranja.

Da li poliranje farova zaista pomaže?

Pomaže ako je uzrok slabijeg svetla zamućena spoljašnja plastika. U AAA testu restauracija je vratila svetlosni učinak na oko 70% novog fara. Ne pomaže ako je problem u reflektoru, projektoru, napajanju ili podešenosti — zato prvo treba utvrditi uzrok.

Zašto mi jedan far svetli slabije od drugog?

Najčešći razlozi su različita starost sijalica, neravnomerno propadanje spoljašnje plastike, vlaga u jednom kućištu, loš kontakt ili masa na jednoj strani, ili različito podešene visine snopa. Razlika u boji svetla obično ukazuje na različitu starost izvora.

Da li se svetla proveravaju na tehničkom pregledu?

Da — ispravnost svetlosno-signalnih uređaja deo je tehničkog pregleda, a usmerenost svetlosnog snopa proverava se regloskopom, uređajem koji je u Srbiji zakonski uređen kao merilo.

Da li jače sijalice rešavaju problem slabih farova?

Ne, ako je uzrok u optici fara ili podešenosti. Jači izvor u zamućenom ili loše usmerenom faru daje više rasute svetlosti, a ne nužno bolju vidljivost puta, uz veći rizik od zaslepljivanja drugih vozača.

Šta ako u faru ima vlage?

Povremeno blago zamagljenje kod nekih vozila je normalno i nestaje posle vožnje. Ali redovno prisustvo vode ili kapljica znak je da zaptivenost nije u redu, a dugoročno može da ubrza propadanje reflektora i kontakata. Vredi proveriti u servisu.

Izvori

▪    Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 77 (upotreba svetala)

▪    Agencija za bezbednost saobraćaja — statistika starosti voznog parka

▪    AAA, „Headlight Replacement and Restoration Research“ (2018)

▪    NHTSA — pregled istraživanja o podešenosti farova i vidljivosti

▪    Pravilnik o regloskopima, Ministarstvo privrede Republike Srbije