Da li električni automobili zrače? Mit, poluistina ili činjenica?

Ako ste ikada razgovarali o električnim automobilima, verovatno ste čuli neku od sledećih tvrdnji:

„Ne bih vozio električni auto, sediš praktično na bateriji.“

„Ta vozila zrače mnogo više od običnih automobila.“

„Niko još ne zna kakve će biti posledice po zdravlje.“

Ove tvrdnje redovno se pojavljuju na društvenim mrežama, forumima i u svakodnevnim razgovorima. Ali koliko su zapravo tačne?

Kratak odgovor: električni automobili zaista stvaraju elektromagnetna polja — ali to ne znači da predstavljaju dokazanu opasnost po zdravlje. Merenja sprovedena u okviru više nezavisnih međunarodnih studija pokazuju da izloženost ostaje znatno ispod propisanih granica. U nastavku objašnjavamo zašto, i sa kojim brojkama.

Šta zapravo znači „zračenje“?

Kada čuju reč „zračenje“, ljudi najčešće pomisle na radioaktivnost, nuklearne elektrane ili rendgenske aparate. Međutim, postoji ključna razlika između jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja.

Jonizujuće zračenje ima dovoljno energije da menja strukturu ćelija i tkiva — tu spadaju rendgenski zraci i radioaktivni materijali. Električni automobili ne proizvode takvu vrstu zračenja.

Oni stvaraju elektromagnetna polja slična onima koja nastaju oko:

• kućnih električnih instalacija,

• računara i televizora,

• kućnih električnih uređaja,

• tramvaja i vozova,

• mobilnih telefona i Wi-Fi opreme.

Drugim rečima — električni automobil nije „radioaktivni automobil“. Njegova polja pripadaju istoj porodici kao polja uređaja koje svakodnevno koristimo bez razmišljanja.

Zašto električni automobili stvaraju elektromagnetna polja?

Električni automobil koristi velike količine električne energije za pokretanje vozila. Glavni izvori elektromagnetnih polja su:

• visokonaponska baterija,

• elektromotor,

• kablovi kroz koje protiče velika struja,

• inverter i elektronika za upravljanje pogonom.

Zbog toga su elektromagnetna polja u električnim vozilima očekivana pojava. Pitanje nije da li postoje, već kolika su — i kako se odnose prema granicama bezbednosti.

Šta kažu merenja?

Brojna međunarodna istraživanja merila su elektromagnetna polja u električnim, hibridnim i klasičnim vozilima. Najobuhvatnije je bilo EM-SAFETY, projekat finansiran od strane Evropske unije, koji je sproveo nezavisni istraživački institut SINTEF zajedno sa devet evropskih partnera.

Rezultati su jasni: u svim ispitanim električnim vozilima izloženost magnetnim poljima bila je ispod 20% granice koju preporučuje Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP). Merenja u visini glave bila su čak ispod 2% iste granice.

Zanimljivo je da su najviše vrednosti izmerene u predelu poda vozila — blizu baterije i prilikom pokretanja automobila — a ne u visini glave ili grudnog koša vozača. Drugim rečima, deo tela koji je najviše izložen jesu noge, dok izloženost ostaje unutar preporučenih granica.

Da bismo dali kontekst: ICNIRP-ova granica za opštu populaciju kod niskofrekventnih magnetnih polja iznosi oko 100–200 µT, a tipični nivoi u kabini električnog vozila kreću se u rasponu od svega nekoliko µT.

Da li električni automobili zrače više od klasičnih?

Odgovor nije tako jednostavan kao što se često predstavlja. I vozila sa benzinskim i dizel motorima sadrže alternatore, električne instalacije, grejače sedišta, multimedijalne sisteme i veliki broj elektronskih uređaja — koji takođe stvaraju elektromagnetna polja. U okviru projekta EM-SAFETY, izloženost u klasičnim automobilima sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem izmerena je na oko 10% ICNIRP granice.

Dakle, razlika između električnih i klasičnih vozila postoji, ali je daleko manja nego što sugerišu senzacionalistički naslovi — i u oba slučaja vrednosti ostaju ispod bezbednosnih pragova.

Šta je sa punjenjem vozila?

Još jedno često pitanje odnosi se na punjače. Savremena istraživanja pokazuju da elektromagnetna polja tokom punjenja uglavnom ostaju ispod bezbednosnih granica za korisnike koji sede u vozilu ili stoje u neposrednoj blizini. Treba biti precizan: kod brzih DC punjača, merenja u neposrednoj blizini kablova mogu kratkotrajno preći granice za opštu populaciju, ali te vrednosti naglo opadaju sa rastojanjem — već na razdaljini od oko metar padaju ispod polovine granične vrednosti. Za vozača koji sedi u vozilu ili osobu koja stoji pored, izloženost ostaje u bezbednom opsegu.

Postoji li dokaz da električni automobili ugrožavaju zdravlje?

Do danas ne postoji naučni konsenzus koji bi pokazao da korišćenje električnih automobila u uobičajenim uslovima izaziva zdravstvene probleme zbog elektromagnetnih polja.

To, naravno, ne znači da nauka treba da prestane da istražuje ovu oblast. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je niskofrekventna magnetna polja kao „moguće kancerogena“ (grupa 2B) — istu kategoriju u kojoj se nalaze kafa i kiseli kupus. Ova klasifikacija označava da su potrebna dodatna istraživanja, a ne da je rizik dokazan.

Kako broj električnih vozila raste, raste i interes za dugoročna merenja — posebno za kumulativnu izloženost tokom godina. Ali na osnovu trenutno dostupnih podataka, tvrdnja da su električni automobili opasni po zdravlje zbog „zračenja“ nema čvrstu naučnu potvrdu.

Zaključak

Da li električni automobili zrače? Da — kao i svaki uređaj kroz koji prolazi električna energija, oni stvaraju elektromagnetna polja. Da li je to isto što i radioaktivno ili opasno zračenje? Ne.

Postoje li naučni dokazi da električni automobili predstavljaju zdravstveni rizik zbog elektromagnetnih polja? Prema dostupnim merenjima — trenutno ne.

Kao i kod mnogih tema u auto-industriji, istina se nalazi između senzacionalističkih naslova i bezrezervnog oduševljenja novom tehnologijom. Najbolji pristup je oslanjanje na proverena merenja i činjenice, a ne na mitove. Jer kada je reč o automobilima, informacija je često jednako važna kao i sama tehnologija.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Da li je bezbedno sedeti iznad baterije u električnom automobilu?

Prema merenjima projekta EM-SAFETY, najviše vrednosti elektromagnetnog polja javljaju se u predelu poda, blizu baterije, ali i tada ostaju ispod 20% propisane granice izloženosti. U visini sedišta i tela izloženost je još niža.

Zrače li punjači za električne automobile? Punjači stvaraju elektromagnetno polje, a kod brzih DC punjača vrednosti u neposrednoj blizini kablova mogu biti povišene. Međutim, polje naglo opada sa rastojanjem, pa za vozača ili osobu pored vozila izloženost ostaje u bezbednom opsegu.

Da li električni automobili zrače više od benzinskih? Razlika postoji, ali je manja nego što se obično misli. Klasična vozila takođe stvaraju elektromagnetna polja preko alternatora i elektronike — u merenjima na oko 10% granice, naspram do 20% kod električnih. Oba tipa ostaju ispod bezbednosnih pragova.

Postoji li dokaz da električni automobili izazivaju rak? Ne. SZO svrstava niskofrekventna magnetna polja u grupu „moguće kancerogeno“ (2B), zajedno sa kafom — što znači da su potrebna dalja istraživanja, a ne da je veza dokazana. Trenutno ne postoji naučni konsenzus o zdravstvenom riziku.

Izvori

• EM-SAFETY projekat (EU / SINTEF), CORDIS — „Electric cars: No risk for human health“ — https://cordis.europa.eu/article/id/156586

• ICNIRP — Smernice za ograničavanje izloženosti elektromagnetnim poljima — https://www.icnirp.org/en/publications/index.html

• Magnetic Field Measurement of Various Types of Vehicles, Including EVs (MDPI, 2025) — https://www.mdpi.com/2079-9292/14/15/2936

• Measurement of EMF Exposure from EVs and Supply Equipment (ScienceDirect, 2025) — https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S026322412502737X